Nezavisno od toga da li se zaključuje na određeno ili neodređeno vreme, sadržina ugovora o radu značajna je i sa aspekta poslodavca i sa aspekta zaposlenog, jer on na neki način determiniše budući odnos poslodavca i zaposlenog. Suštinski, ovaj ugovor sadrži sva prava i obaveze zaposlenog i poslodavca i on predstavlja osnov za sve kasnije izmene i dopune.
Kao takav, on se zaključuje između poslodavca i zaposlenog i ne predstavlja samo akt zasnivanja radnog odnosa, već i uređivanje samog radnog odnosa. Ugovor o radu je obavezan i za poslodavca i zaposlenog. U njegovom središtu nalazi se sam rad, a obaveze, odgovornosti i prava koja ostvaruju zaposleni i poslodavac moraju biti usklađena.
Ukoliko se desi da ugovor o radu nije zaključen, a zaposleni je radio, čak i takav zaposleni ima pravo na uplatu zarade, poreza, doprinosa i radnog staža. Dakle, čak i kad ugovor nije zaključen zaposleni je u faktičkom radu, pa se radni odnos ne smatra uspostavljenim potpisivanjem ugovora, već danom stupanja na rad.
Ugovor o radu obavezno sadrži:
- naziv i sedište poslodavca
- ime i prezime zaposlenog kao i njegovo prebivalište
- stepen obrazovanja zaposlenog
- da li je rad na određeno ili neodređeno vreme? kada zaposleni stupa u radni odnos?
- naziv radnog mesta
- radna nedelja i radno vreme
- iznos zarade navođenje radnih zadataka zaposlenog
Zaposleni je dužan da savesno obavlja sve radne zadatke koji su navedeni u ugovoru. Pored toga, zakonom se uspostavlja obaveza zaposlenog da se tokom rada usavršava, a odbijanje usavršavanja ili dodatnog obrazovanja smatraće se povredom ugovora o radu. Pored toga, zakonom je predviđena obaveza poslodavca da zaposlenom obezbedi usavršavanje ili dodatno obrazovanje. Zaposleni je odgovoran za štetu koju je u toku radnog vremena namerno ili nenamerno naneo poslodavcu. Kod naknade štete, utvrđuju se okolnosti pod kojima je ona nastala, kao i sam iznos štete, a zaposleno lice ima rok od 8 dana da isplati naknadu počinjene štete od trenutka dostavljanja pismenog rešenja. Obrnuto, ukolko zaposleni pretrpi povredu na radu ili pak neku štetu tokom rada, poslodavac je takođe u obavezi da isplati naknadu.
Pored toga što ima obaveze, zaposleni kod poslodavca ima i određena prava.
Bezbednost i zdravlje na radu
Poslodavac je dužan da radno mesto organizuje u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju, a uz to, dužan je da osposobi zaposlenog za bezbedan rad. Ukoliko zaposleni radi na radnom mestu sa povećanim rizikom, poslodavac je dužan da mu obezbedi redovne lekarske preglede.
Odmori i odsustva
Zaposleni ima pravo na pauzu od 30 minuta koja se uračunava u ukupno radno vreme u okviru radnog dana od osam sati. Uz to, zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od 20 radnih dana, a koje se stiče nakon navršenih mesec dana rada kod poslodavca, i to proporcionalno, prema vremenu provedenom na radu. Takođe, zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u trajanju od 5 radnih dana po kalendarskoj godini i to za specifične situacije (smrtni slučaj člana uže porodice, sklapanje braka, teže bolesti člana uže porodice ili porođaja supruge), i na još dva radna dana u slučaju dobrovoljnog davanja krvi.
Zarada i naknada zarade
U smislu Zakona zaposleni ima pravo na:
- mesečnu zaradu za uredno obavljeni svakodnevni osmočasovni rad
- uvećanu zaradu za prekovremeni rad
- naknadu zarade
Mesečna zarada se isplaćuje jednom mesečno, a rok za njeno isplaćivanje je do isteka sledećeg meseca za prethodni. Poslodavac je u obavezi da zaposlenom dostavi obračun zarade za svaki mesec. Ukoliko zaposleni radi na dan državnog i verskog praznika koji je neradni dan, za noćni rad, prekovremeni rad u odnosu na radno vreme naglašeno u ugovoru kao i za svaku završenu radnu godinu provedenu kod istog poslodavca. Naknada zarade se isplaćuje onda kada zaposleni odsustvuje na dan praznika koji je naznačen kao neradni, ukoliko koristi svoj godišnji odmor, u toku plaćenog odsustva, ukoliko zaposleni prestane sa radom pre otkaznog roka, ukoliko se desi da zaposleni mora da se odazove na poziv državnog organa, ukoliko zaposleni služi vojni rok.