Kraće radno vreme imalo bi niz pogodnosti za radnike i poslodavce, a svet bi trebalo da prihvati četvorodnevnu radnu nedelju. To su poručili psiholog Adam Grant i ekonomista i istoričar Rutger Bregman na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.
"Mislim da imamo neke dobre eksperimente koji pokazuju da ako smanjite radno vreme, ljudi bolje i efikasnije usmeravaju svoju pažnju, pa urade isto koliko i za duže radno vreme, a to često bude kvalitetnije i kreativnije. Takođe su i lojalniji organizacijama koje su spremne da im daju fleksibilnost kako bi brinuli o svom životu izvan posla", rekao je Adam Grant, psiholog sa Vorton škole Univerziteta u Pensilvaniji.
Ekonomista i istoričar Rutger Bregman, autor knjige Utopija za realiste, saglasan je sa Grantom i objašnjava da kraća radna nedelja zapravo nije toliko radikalna.
"Decenijama, najznačajniji ekonomisti, filozofi, sociolozi, verovali su, sve do 1970-ih, da ćemo sve manje raditi. U dvadesetim i tridesetim godinama prošlog veka postojali su veliki kapitalistički preduzetnici koji su otkrili da, ako skratite radnu nedelju, zaposleni postanu produktivniji. Henri Ford je, na primer, otkrio da, ako promeni radnu nedelju sa 60 sati na 40 sati, zaposleni bi postali produktivniji, jer nisu bili toliko umorni u svoje slobodno vreme", rekao je Bregman.
Ova stanovište podržano je od strane akademskog istraživanja. Višestruke studije podržavaju stav da bi kraća radna nedelja učinila ljude srećnijim i produktivnijim, dok podaci OECD-a pokazuju da zemlje sa kulturom dugog radnog vremena često imaju loš rezultat za produktivnost i BDP po satu rada.
U međuvremenu, jedna kompanija na Novom Zelandu, koja je prošle godine osudila četvorodnevnu radnu sedmicu, predomislila se i potvrdila da će usvojiti meru na trajnoj osnovi.
Akademici koji su proučavali studiju prijavili su niži nivo stresa, veći nivo zadovoljstva poslom i bolji osećaj ravnoteže između posla i života. Oni kažu i da su radnici bili 20 odsto produktivniji.