Kompanija „Delez Srbija” je demantovala informaciju objavljenu na društvenim mrežama da je lanac supermarketa „Maksi”, u vlasništvu ovog belgijskog trgovca, prodat jednoj turskoj kompaniji.
Uoči posete turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i delegacije privrednika iz prehrambene, tekstilne, drvne i auto-industrije, na „Tviteru” se proširila vest da je dogovor „Deleza” i neimenovane turske kompanije o preuzimanju najvećeg maloprodajnog lanca u Srbiji navodno već postignut, kao i da ta poslovna transakcija tek treba da bude objavljena.
Međutim, kako u „Delezu Srbija” kažu za „Politiku”, ova informacija o prodaji „nije istinita”.
– Kompanija je deo međunarodnog lanca „Ahold Delez” i kao najveći trgovinski lanac u zemlji posluje odgovorno i transparentno – navode u toj kompaniji i ističu da sa više od 12.500 zaposlenih i 430 prodavnica u Srbiji kontinuirano nastavljaju da ulaze u procese proizvodnje i širenje maloprodajne mreže.
Nije prvi put u poslednjih nekoliko godina da se spekuliše o prodaji „Maksija”. Tako je 2016. godine na sličan način „procurela” informacija da Miroslav Mišković planira povratak u maloprodaju upravo kupovinom ovog lanca (koji je prodao „Delezu” za 932,5 miliona evra), ali da bi sada ta transakcija bila znatno manja. I ove nezvanične informacije „Delez” je kategorički demantovao.
Ipak, jasno je da bi maloprodaja u Srbiji u narednom periodu mogla da očekuje veće promene, posebno posle dolaska „Lidla” na domaće tržište. Poznavaoci ističu da su akvizicije i nove investicije sasvim izvesne kada konačno bude rešeno pitanje „Agrokora” na zapadnom Balkanu.
Posebno u Srbiji, jer „Agrokor” ovde ima dominantne kompanije. Kao sledeći veliki igrač koji bi mogao da dođe na tržište već dugo se pominje „Špar”. Usred krize sa „Agrokorom” ta kompanija je još prošle godine pominjana kao ozbiljan kandidat za kupovinu „Merkator S”, u čijem sastavu posluju „Idea” i „Roda”, ali to nikada nije potvrđeno.
Međutim, nedavno je „Špar internešenel” najavio prodorniji ulazak na tržište Kosova kroz osnivanje konzorcijuma partnera u veleprodaji, a mediji u Srbiji su preneli da je u planu da u narednih pet godina otvori 35 prodavnica.
Poslednji presek tržišta maloprodaje Srbije rađen je prošle godine. Sektorska analiza Antimonopolske komisije ( za period 2014–2016), pokazala je 10 najvećih trgovinskih lanaca koji učestvuju sa 55 odsto u ukupnom prometu u maloprodaji, dok svi ostali učesnici pojedinačno imaju manje od jedan odsto tržišnog učešća.
Prema nivou prihoda, najveće učešće imali su „Delez” sa 21 odsto i „Merkator S” sa 16 odsto. Preostalih osam velikih lanaca pojedinačno su držali manje od 3,5 odsto tržišta. Na skupu je konstatovano da se može očekivati dolazak novih igrača, ali i da je potrebno rešiti brojne izazove na tržištu. Međutim, još ne postoje podaci o delu tržišta koji je u međuvremenu zauzeo „Lidl”, otvorivši do sada više od 30 prodavnica.
Predstavnici komisije konstatovali su da je analiza pokazala kako građani teško menjaju navike u kupovini i najčešće se snabdevaju u manjim objektima.
Na godišnjem nivou u maloprodaji prosečno potroše oko 60.000 dinara. Prosečna kupovina na nivou Srbije iznosi svega nešto više od 450 dinara, dok je u Beogradu za četvrtinu viša i iznosi oko 600 dinara.