Digitalni radnik u Srbiji najčešće je muškarac star između 26 i 35 godina, ima više obrazovanje, uglavnom pruža softverske i usluge u domenu kreativne industrije i multimedijalnom radu. Do posla po pravilu dolazi sam, preko globalne platforme na kojoj se registruje. Prosečno mesečno zaradi manje od 1.000 dolara, mada ima i onih koji u buđelar stave oko 4.000 dolara.
Ovo je ukratko, profil digitalnog radnika naše zemlje, koji je iznedrila anketa Centra za istraživanje javnih politika, u kojoj je u toku jula i avgusta učestvovalo 228 muškaraca i žena. U anketnom uzorku, muškarci i žene bili su ravnomerno raspoređeni.
Kako za „Politiku” otkriva Branka Anđelković, programska direktorka centra, digitalni radnik u Srbiji prosečno ima 33 godine, a gotovo polovina njih živi u Beogradu. Najviše njih angažovano je u oblasti razvoja softvera, potom ih ima u kreativnoj industriji i multimedijalnom radu, a tek na kraju su uposleni na poslovima prevođenja i pisanja.
– Glavni razlozi za uključivanje na platformu je sticanje dodatnog novca, što navodi 28 procenata učesnika, ali i bolja plata u odnosu na tradicionalni posao (17 odsto). Da nije moglo da nađe drugi posao, izjasnilo se 12 odsto učesnika ankete – otkriva Anđelkovićeva i dodaje da je anketa pokazala i da je prosečna bruto plata za muškarce oko 1.000 dolara, a za žene oko 217 dolara nedeljno.
– Visoke prosečne vrednosti zarada su, ipak, slika malog broja uspešnih digitalnih radnika, koji zarađuju značajno više od ostatka svojih kolega. Faktički, samo osam odsto žena i 11 procenata muškaraca zarađuje više od 1.000 dolara bruto nedeljno. Ovaj podatak o prosečnoj zaradi ipak treba sagledati i uz podatke o profitabilnosti nekih veština. IT i poslovi iz oblasti kreativne industrije donose više novca od pisanja i prevođenja. Muškarci češće obavljaju poslove u oblasti IT industrije, dok su žene učestalije angažovane na poslovima pisanja i prevođenja tekstova – nabraja Anđelkovićeva.
Inače, u okviru ove dve kategorije nema razlike u zaradama između muškaraca i žena. Jedino u oblasti kreativne industrije, u kojoj su muškarci i žene podjednako zastupljeni, jači pol ipak više zarađuje. Istraživanje je pokazalo i da su ukupne zarade posledica veće cene rada, a ne dužeg radnog vremena, ističu u centru, i dodaju da polovina muškaraca i gotovo 80 odsto žena zarađuje manje od 250 dolara bruto nedeljno.
Najčešće platforme za rad među anketiranim radnicima su „Upvork”, „Frilenser”, „Bibo global oportuniti”... Istraživanje centra je pokazalo i da četvrtina onlajn radnika radi na dve ili više platformi, dok većina poslove nalazi samo preko jedne.
– Nešto malo više od osam procenata radi direktno sa klijentima, bez platforme kao posrednika. To je zanimljiv nalaz, jer ukazuje na to da su oni sami našli posao preko interneta – ističe Anđelkovićeva.
Što se tiče ukupne dužine angažovanja na platformi, oni koji već rade nekoliko godina zarađuju više. Ta zakonitost važi za oba pola. Kada je u pitanju finansijski doprinos domaćinstvu, muškarci vode: njih 74,2 odsto je primarno zaduženo za prihodovanje.
Bez obzira na bolju zaradu, koju većina anketiranih konstatuje, zanimljivo je da gotovo polovina digitalnih radnika Srbije i dalje pored poslova na onlajn platformama zadržava one u takozvanom oflajn, tradicionalnom svetu. Za isplatu najčešće koriste pejpal (42,5 odsto njih) i pajonir (36,8 odsto), a koriste i devizne (24,1 odsto), račune firme (20,2 odsto) i agencije (2,2 odsto).
Sami vode brigu o plaćanju doprinosa
Prema podacima Svetske banke, Srbija se 2015. pozicionirala na 25. mestu kao izvor radne snage na digitalnom tržištu rada, dok najnoviji podaci sa Oksforda pokazuju da smo ušli u top 20 zemalja sveta.
U našem regionu, prema pojedinim procenama, ima oko 20.000 ljudi koji se bave ovim poslom, ali većina ima bojazan od toga da država ovaj vid poslovanja ne prepozna kao unosan posao, uvede poreze, a zauzvrat ne pruži podršku. Budući da se poslodavac nalazi van zemlje, radnici od kojih se mnogi vode kao konsultanti i frilenseri, sami treba da vode brigu o svim doprinosima za osiguranje.