Zahvaljujući programima prekvalifikacije, koje sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje, kao i kreiranjem novih radnih mesta, Srbija bi mogla da spreči odliv radne snage.
Tako tvrdi Zoran Đorđević, ministar za rad i zapošljavanje, koji je nedavno ukazao na to da država čini sve kako bi se angažovali svi resursi i sprečio nedostatak radnika u zemlji.
Kakve rezultate zapravo daje prekvalifikacija radnika i koliko se ljudi zaista trajno domogne radne knjižice zahvaljujući dodatnim znanjima i veštinama koje nudi država, pitanje je koje najviše interesuje teže zapošljive, osobe s nedostajućim znanjima koje inače traže poslodavci i nezaposlene koji su napustili školovanje zbog sticanja novih ili kvalifikacija u višem stepenu obrazovanja.
U NSZ-u podsećaju da se upravo na tu grupu nezaposlenih najviše odnose državni programi podrške.
– Dosadašnje iskustvo pokazuje da najmanje dve trećine osoba koje završe ugovorene obaveze održi zaposlenje kod poslodavca. Kada je reč o kursevima za potrebe tržišta rada, trećina polaznika se zaposli nakon završetka obuke – ističu u NSZ-u i podsećaju da će u ovoj godini prekvalifikacijom biti obuhvaćeno oko 1.250 nezaposlenih, od kojih je 550 osoba sa invaliditetom, a u program obuka na zahtev poslodavca 780 građana.
Prema podacima NSZ-a, najviše interesovanja nezaposleni pokazuju za kurseve stranih jezika različitih nivoa (engleski, nemački i italijanski jezik), kao i za obuke iz IT oblasti, počev od osnovne informatičke do pohađanja specijalizovanih, licenciranih obuka. Ove programe prekvalifikacije za različite IT profile NSZ sprovodi u saradnji sa Vladom Srbije i u julu je završen drugi ciklus prijava za nezaposlene.
Poslodavci kažu da bi se uvek pre odlučili za gotovog radnika koji ima praksu i starijeg od 50 godina, nego za mladog, nekvalifikovanog ili neiskusnog na kojeg treba da potroši neko vreme da bi ga obučili za rad. Razlog je taj što prekvalifikacija može da pada na teret poslodavaca, a malo je poslodavaca koji hoće finansijski da im pomognu u startu.
– Ukoliko su uključeni u obuke na zahtev, poslodavca imaju pravo i na novčanu pomoć za vreme trajanja programa ukoliko nisu za vreme obuke u radnom odnosu. Izvođači obuka i poslodavci su u obavezi da polaznici obuka obezbede adekvatne udžbenike koji će pratiti obuku – ističu u NSZ-u.
Za programe dodatnog obrazovanja i obuka planirano je 1,83 milijarde dinara, od ukupno 3,65 milijardi dinara koliko je NSZ izdvojila za realizaciju programa i mera aktivne politike zapošljavanja. Uz to, iz budžetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom izdvojeno je 550 miliona dinara.
Frizeri najtraženiji, konobarisanje najpopularnije
Kandidati sa zanatom u rukama, frizeri, zanatlije, mesari, kuvari, u ovom trenutku su najtraženiji i najređi na tržištu rada. Sa druge strane, konobarisanje, maloprodaju ili čišćenje, većina kandidata koji su u potrazi za privremenih, povremenim i honorarnim poslovima vidi kao najprivlačniji izvor prihoda, pokazuju najnoviji podaci (prva polovina godine) sa platforme za pronalaženje nižekvalifikovanih radnih mesta „Poslonaut”.
U prvoj polovini godine beleži se deficit zainteresovanih kandidata u oblastima nega lepote, priprema hrane, kuhinjsko osoblje, građevina, dok je najveće interesovanje za poslove konobarisanja, promocija, ali i poslove čišćenja. U kategoriji nega i lepote, primera radi, u prvoj polovini godine broj objavljenih oglasa na ovoj platformi iznosio je 380, dok je bilo manjnje prijava – 343.
Podaci pokazuju da se naši građani ne otimaju ni za poslove u građevini gde je u prvom polugodištu na 280 oglasa konkurisala 405 kandidata, tačnije prosečno 1,4 prijava po konkursu. Slična je situacija i u kategorijama priprema hrane, gde se za kuhinjskim osobljem, pica i roštilj majstorima, pekarima, poslastičarima vlada velika potražnja.