Najstariji građani Srbije će primiti penzije uvećane za 5 odsto, posle uspešno sprovedene konsolidacije državnih finansija. Međutim, Partija Ujedinjenih penzionera upozorava da bi dugoročno gledano penzije u Srbiji, mogle da dospeju na nivo socijalne pomoći i zalaže se za formiranje posebnog fonda.
Možda ne velike, ali današnji penzioneri imaju redovne i sigurne penzije. Ali, šta da očekuju oni? Mladi ljudi koji treba da rade još dvadeset ili trideset godina?
1970. - na jednog penzionera bilo je 4 radnika koji uplaćuju doprinose. Osamdesetih ih je bilo 3 na 1, devedesetih 2 na 1 što je već učinilo sistem neodrživim, da bismo 2010. došli do jednog koji uplaćuje na jednog penzionera.
"Svi kubure sa tim problemom, i to je posledica pre svega, starosti stanovništva. Cela Evropa ima problem depopulacije. Sužava se broj ljudi. Naravno, Srbija je bila u mnogo gorem problemu jer maltene nije ni imala ekonomiju“, kaže Ivan Nikolić, ekonomista.
To znači, da u Fondu ima samo pola novca potrebnog da bi se isplatile sve penzije, i da ostatak daje država iz budžeta. Tu su se stvari popravile u poslednje tri godine! Pošto je nezaposlenost smanjena, a starosna granica za odlazak u penziju pomerena na punih 65 godina, više odnos nije jedan radnik na jednog penzionera.
Dodatni problem koji je donela informatička ekspanzija jeste automatizacija proizvodnih procesa, ukazuje Partija penzionera i ocenjuje da bi kompanije sa tehnološki intenzivnim procesom rada, a manjim učešćem radne snage mogle da se obavežu da uplaćuju novac u poseban - Fond tehnološke solidarnosti. Ali, u tom slučaju, postoji rizik da tehnološke kompanije odu.
"Na žalost, 30, 40 hiljada najmlađih i najsposobnijih ode svake godine iz Srbije, i za nas koji smo na 5 godina pred penziju postavlja se pitanje odakle ćemo da dobijamo novac, bez obzira što smo ceo vek radili i uplaćivali doprinose“, kaže Milan Ćulibrk, ekonomski novinar.
Ekonomisti ipak, nisu optimisti kada je reč o izgradnji nekog novog fonda u koji bi građani uplaćivali dodatna sredstva jer jednostavno većina stanovništva nema novca za to, ali vide šansu u osposobljavanju Fonda PIO da bude sam zarađuje kroz investicije.
"Naravno, moraće i da se diže starosna granica za odlazak u penziju“, kaže Nikolić.
Jedino moguće rešenje je, kao i obično, ostalo u prošlosti i danas se stvari ne mogu popraviti.
"Šansa je propuštena sa početkom privatizacije, umesto da je Fond preuzeo deo imovine i onda prihodovao od dividendi, sve je rasprodato, i Fond nema para“, kaže Ćulibrk.
Čak i kada bi svi nezaposleni u Srbiji našli posao, država bi morala da sufinansira Fond PIO. Zato, ako ste na početku radnog veka: štedite, ili uplaćujte u privatni penzioni fond.