Više puta otpisana, srpska modna industrija se ponovo diže iz pepela. Naši tekstilci i obućari sve više oblače i obuvaju Evropu. Za srpske tekstilce zainteresovao se i Amansio Ortega, vlasnik trgovačkog lanca tekstila „Inditeks”, sa čuvenim brendovima „Zara”, „Zara hom”, „Masimo Duti”, „Stradivarijus” i „Berška”.
U Privrdnoj komori Srbije očekuju dolazak Orteginih menadžera, s namerom da prokrstare zemljom u potrazi za partnerima koji bi proizvodili za njegove robne kuće širom sveta.
Ovaj španski magnat je u 2016. izbio na prvo mesto liste najbogatijih na svetu američkog magazina „Forbs”. Sa dostignutim bogatstvom procenjenim na 79,5 milijardi dolara prošle godine je srušio sa trona Bila Gejtsa, čiji je imetak vredeo 78,5 milijardi.
– „Inditeks” je još jedan u nizu velikih kupaca i trgovaca odećom i obućom zaineterosavnih za partnere u Srbiji – kaže Milorad Vasiljević, sekretar Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće Privredne komore Srbije.
– Traže da se šije po njihovim nacrtima, ali bi kupovali i gotove proizvode.
U pratnji turskog predsednika Redžep Taipa Erdogana, na jesen će u našu zemlju, s namerom da investiraju, doći i nekoliko turskih tekstilnih magnata. U PKS očekuju i kupce i distributere odeće i obuće iz Nemačke. Njihov dolazak priprema Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ). Prema Vasiljevićevim rečima, njihova potraga za partnerima i organizacija poslova trajaće naredne dve – tri godine. Najavljuje više posla i za obućare, kojima takođe ide sve bolje. Za otvaranje pogona su zainteresovane dve firme iz Španije i jedna iz Portugalije.
Oporavak srpske modne industrije počeo je 2005, kada je počela primena „Sporazuma o tekstilu”, prvog takve vrste potpisanim sa tadašnjom SRJ, kojim je Evropska unija omogućila našoj zemlji da izvozi bez carina. Snažniji prodor na evropsko tržište dogodio se u poslednjih nekoliko godina. Godišnji rast izvoza ovog sektora od 2012. naovamo je oko 10 odsto.
Prema podacima iz Brisela, Srbija je 2000. godine bila na 192. mestu na listi zemalja iz kojih članice Evropske unije uvoze tekstil, dok je sada na 18, sa dobrim izgledima da već dogodine popravi taj plasman.
Srbija je u 2015. bila treća zemlja u svetu po proizvodnji čarapa, iza Kine i Amerike. Posle pada u 2015. zbog sankcija Zapada, izvoz čarapa u rusiju se stabilizovao. Trikotaža iz Ade prodaje se u najekskluzivnijim prodavnicama od Londona, preko Pariza do Njujorka. Prema statističkim podacima, vrednost proizvodnje dečije konfekcije danas u Srbiji nadmašuje onu s kraja osamdesetih prošlog veka.
U 2016. u zemlje EU naša modna industrija izvezla je 73,8 odsto ukupno izvezene robe ili 748,5 miliona evra. U vrednosti ukupnog izvoza Srbije u EU industrija tekstila, odeće, kože i obuće učestvuju 8,4 odsto. U zemlje članice CEFTA izvezeno je za 143,2, a u Rusiju i ostale države bivšeg Sovjetskog Saveza za 103 miliona evra. Za razliku od Makedonije u kojoj se uglavnom šije za strance, takozvani lon poslovi Srbiji čine oko 40 odsto proizvodnje.
Krajem osamdesetih godina prošlog veka ovaj sektor je zapošljavao više od 250.000 radnika, a vrednost godišnjeg izvoza premašivala je pet milijardi dolara, dok se u ovoj godini očekuje oko 1,2 milijarde evra. Da naša modna industrija može i više govore podaci da sada u ovoj grani posluje oko 1.950 preduzeća i 5.400 preduzetničkih radnji koje se bave proizvodnjom tekstilnih proizvoda, a u 2017. očekuju da će izvesti za 15 odsto više nego lani.
– Trgovinski saldo modne industrije bio bi još povoljniji da Srbija nije ostala bez fabrika koje su proizvodile tkanine i pozamanterije – napominje Vasiljević. – Nedavno sam razgovarao sa sa predstavnicima jedne kineske kompanije koja bi investirala u proizvodnju i bojenje tkanina. Zainteresovani su da kupe pogone Pamučnog kombinata „Vranje”, koji je sada u sastavu „Jumka”, ili da grade svoju fabriku. Za investiranje u takvu proizvodnju zainteresovana je i jedna turska kompanija. Računaju na kupce u zemlji, ali i na bescarinski izvoz u Evropsku uniju, zemlje CEFTA, Rusiju, Belorusiju, Kazahstan, Tursku.
Nije srpskim tekstilcima i obućarima baš sve potaman, niti im sve ide kao po loju. Guši ih nelojalna konkurencija – nelegalna proizvodnja i trgovina, nedostatak radne snage.
– U ovom sektoru srpske industrije će biti posla za još oko 30.000 ljudi – tvrdi Vasiljević.
– Nedostaju šivači, ali i tehnolozi. Zato od ove školske godine počinjemo sa dualnim obrazovanjem. Školovanje modnih krojača trajaće tri godine, a praksa u proizvodnim pogonima počinje u drugoj godini.
Vasiljević kaže da se u devet opština u prvom upisnom roku prijavio se 191 učenik. Oni će se školovati u Beogradu, Novom Pazaru, Sjenici, Prijepolju, Leskovcu, Odžacima, Smederevu, Nišu i Čačku.