Da biste registrovali firmu u Srbiji, potrebni su vam samo jedan dan i ne mnogo novca, ali bez dobre ideje, osmišljenog biznis plana i početnog kapitala - upašćete u probleme. Sam postupak registracije je najlakši deo, a sve što sledi nakon formalnog dela iziskuje domišljatost, inovativnost, upornost i novac.
Aleksandra Dobrin, predsednica Udruženja privrednih društava i preduzetnika u Subotici i autorka vodiča za početnike, kaže da su najčešće pravne forme preduzetnička radnja i društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.). Preduzetnik, fizičko lice koje osniva firmu, odgovara za obaveze celokupnom ličnom imovinom, dok d.o.o. osnivaju osnivači koji ne moraju biti i zakonski zastupnici, a za obaveze se odgovara do visine osnivačkog kapitala.
- Jeftinije je otvoriti preduzetničku radnju i manje su kazne ako se jave problemi. Prednost kod preduzetnika je što plaća porez na dohodak građana 10 odsto i svu ostalu dobit može da podigne, a kod d.o.o. se plaća porez na dobit 15 odsto i kada želite da isplatite tu dobit, to se zove dividenda, ponovo plaćate državi porez 15 odsto. Problem kod otvaranja je što od momenta kada vas zavedu u APR kreću obaveze prema državi iako vam rešenje još nije stiglo na adresu - kaže Aleksandra Dobrin.
Za otvaranje preduzetničke radnje u Agenciji za privredne registre treba popuniti jedinstvenu registracionu prijavu osnivanja, dokaz o identitetu preduzetnika i dokaz o uplaćenoj naknadi u iznosu od 1.500 dinara. Sve ispravke se plaćaju 750 dinara.
Porez mora da se plaća, a to možete raditi na osnovu prihoda koje ostvarujete ili paušalno
Sledi overa OP obrasca kod notara, to su overeni potpisi lica ovlašćenih za zastupanje, a taksa je oko 1.000 dinara. Za izradu pečata se plaća od 1.500 do 3.000 dinara, a zatim u banci treba otvoriti račun uz priloženu dokumentaciju i pečat preduzetničke radnje.
Za Poresku upravu potrebni su: fotokopija rešenja o upisu u APR, fotokopija potvrde o poreskom identifikacionom broju (PIB), OP obrazac, karton deponovih potpisa ovlašćenih lica (sud i opština), ugovor o otvaranju poslovnog računa, poreska prijava, dokaz o zaposlenju kada se registruje preduzetnička radnja iz radnog odnosa, dokaz o vlasništvu poslovnog prostora ili ugovor o zakupu i fotokopija lične karte osnivača. Potrebne su i prijava na obavezno socijalno osiguranje i zdravstvena knjižica.
- Da sve navedene korake neko uradi za vas, knjigovođa ili pravnik, treba izdvojiti od 50 do 100 evra. Kada se osniva d.o.o., neophodni su osnivački akt i statut u kome se definiše kompletno poslovanje. Taksa za APR je 4.500 dinara, još 1.000 dinara je taksa za matični broj, dok su troškovi za overu OP obrasca i pečat isti kao kada otvarate preduzetničku radnju. Kod naziva firme morate voditi računa da postoji razlika u najmanje tri slova u odnosu na sve druge firme u Srbiji - objašnjava Aleksandra Dobrin. Ako je u nazivu firme i naziv grada, potrebno je imati saglasnost Gradske uprave.
50-100 evra će vas koštati da neko umesto vas napravi sve što je neophodno kako biste registrovali svoju firmu
U Udruženju objašnjavaju da kod vođenja poslovnih knjiga postoje dve kategorije: preduzetnik knjigaš ili paušalac.
Recimo, frizeri knjigaši moraju da imaju fiskalnu kasu, a paušalci ne moraju. Razlika je što prvi plaćaju obaveze prema državi na osnovu ostvarene dobiti na kraju godine, a paušalac od Poreske uprave dobije rešenje i na osnovu njega plaća obaveze, državu ne interesuje koliki su mu bili prihodi i rashodi.
- Nekada si u Srbiji mogao da imaš i pet firmi, jednu otvoriš pa je zatvoriš i otvoriš drugu, i od pet da su četiri u blokadi. To više ne može jer se firma ne može zatvoriti bez potvrde iz Poreske uprave i lokalne samouprave da ne postoje dugovanja. Put je trnovit i zato je jako važno napraviti dobar biznis plan da ne bi bilo finansijskih iznenađenja. Troškove treba dobro ukalkulisati, jer početnici ne znaju poreske propise, ne znaju koje ih obaveze očekuju. Moraju obezbediti novčana sredstva za početak i tek onda krenuti u otvaranje firme - poručuje Aleksandra Dobrin.
Udružile se kozmetičarka i frizerka
Kornelija Paroci je pre više od godinu dana otvorila kozmetičko-frizerski salon, kao samostalnu zanatsku radnju. Iz programa zapošljavanja dobila je 160.000 dinara i zaposlila je Mirjanu Tumbas, frizerku. Svaka od njih odvojeno obavlja svoju delatnost, a po internom dogovoru dele troškove.
- Samo otvaranje je bilo brzo i lako, a troškovi su bili oko 4.000 dinara. Uslov da dobijem pomoć bio je da opstanemo najmanje godinu dana. Pre otvaranja sam napravila detaljan pregled troškova, jer puno je stavki koje treba pokriti. Bez početnog kapitala je jako teško uspeti. Stekle smo i nove mušterije, ali da smo samo na njih čekale, ne bismo opstale prvu godinu. Puno nam je lakše što smo se udružile. Ulaganja su stalna i samo odgovorni ljudi mogu biti pravi preduzetnici - kažu Kornelija i Mirjana.
Početni kapital
Fotograf promašio sezonu
Fotograf Igor Irge postao je pre pet meseci preduzetnik pomoću programa za samozapošljavanje i otvorio sopstveni studio.
- Kada sam iz NSZ dobio potvrdu da mogu da otvorim firmu, za samo jedan dan sam rešio formalnosti u APR, kod notara i svega što se ticalo same dokumentacije. Troškovi su ukupno bili oko 5.000 dinara, što je sasvim prihvatljivo. Međutim, sada svakog meseca moram da platim 23.000 dinara za doprinose. U mom poslu sada nije sezona i upao sam u dosta težak finansijski period jer su tu i mnogi drugi troškovi. Da sam bolje razmislio, firmu bih otvorio u februaru, pred foto-sezonu ili sledeće godine. Zato svima poručujem da ne pokreću biznis ako nemaju pozamašan početni kapital - zaključuje Irge.
Ispred vrata
Otirač za cipele i "pazi klima"
Svi preduzetnici na ulazu u poslovni objekat moraju imati istaknut pun naziv firme. Potrebno je ispisati radno vreme, a obavezni su i otirač za obuću, nalepnica na vratima "vuci/guraj", kao i nalepnica "zabranjeno/dozvoljeno pušenje". Ukoliko je u objektu klima-uređaj, vlasnik mora obezbediti nalepnicu kojom upozorava sve koji ulaze da klima postoji. Na vratima je obavezan kontakt telefon vlasnika.
U lokalu
Kišobrani i obaveštenje o zlostavljanju
Preduzetnik u objektu mora imati rešenje o registraciji, inače je kazna 20.000 dinara. Mora imati i pravilnik o reklamacijama, zabrani pušenja, akt o proceni rizika, odluku o licu za uzbunjivanje i kontrolu zabrane pušenja, kao i obaveštenje o zlostavljanju na radu. U prostoriji moraju biti protivpožarni aparat, prva pomoć i uverenje o položenom ispitu prve pomoći, mesto za odlaganje kišobrana, knjiga utisaka i odluka o rasporedu radnog vremena - kaže Dobrin.