Visoke temperature predstavljaju pravi izazov kada je u pitanju normalno funkcionisanje na poslu i postizanje visoke produktivnosti. Iako na nepovoljne klimatske uslove pojedinci različito reaguju, ekstremno visoke ili niske temperature generalno loše utiču na radnu sposobnost ljudi, a razlog za to je vrlo jednostavan.
Naime, u ekstremnim uslovima naš organizam se bori da održi konstantnu telesnu temperaturu, što kao posledicu donosi stvaranje osećaja umora. S tim u vezi, visoke dnevne temperature direktno utiču na psihološke i fiziološke funkcije čoveka, pa samim tim i na smanjenje produktivnost i kvaliteta rada.
Uticaj visokih temperatura na kvalitet rada je česta tema istraživanja i studija širom sveta. Tako je časopis „Nature Climate Change“ 2015. godine objavio rezultate istraživanja sprovedenog tokom 2013. i 2014., prema kojoj je smanjena produktivnost radnika uzrokovana visokim temperaturama koštala je privredu Australije čak 6,2 milijarde dolara, što čini 0,33 odsto do 0,47 odsto bruto domaćeg proizvoda ove zemlje. Istraživanje je sprovedeno u naročito toplom periodu u istoriji Australije, pošto je 2013. godina bila najtoplija godina ikada registrovana na tom kontinentu, a 2014. treća najtoplija.
Smanjena produktivnost tokom nepodnošljivih vrućina rezultat su promene radnih navika i našeg celokupnog ponašanja na poslu. Pored toga što visoke temperature uzrokuju umor i iscrpljenost, tropske noći utiču i na poremećaj sna kod velikog broja ljudi, što se negativno odražava na radne performanse. Naime, neispavanost doprinosi osećaju iscrpljenosti i drastično smanjuje koncentraciju, te veliki broj radnih zadataka ostaje nedovršen usled fizičke nemogućnosti zaposlenih da ih obavljaju.
Sve ovo je navelo stručnjake sa Univerziteta u Orlandu da sprovedu studiju o načinima na koje se ljudi u letnjem periodu ponašaju na poslu, kao i o uticaju visokih temperatura na njihovu produktivnost. Rezultati studije su pokazali da bi klima uređaji u kancelarijama trebalo da budu podešeni na 25 stepeni, jer su tada zaposleni čak 44% produktivniji nego onda kada rade na temperaturi od 20 stepeni. Takođe, ukoliko je klima podešena na temperaturi između 22 i 25 stepeni, produktivnost je veća za 15% u odnosu na rad na temperaturi od 18 ili 19 stepeni.
Međutim, ukoliko je temperatura u kancelariji previše niska, osim zdravstvenih tegoba koje zaposleni mogu osećati nakon izlaska iz kancelarije, ona smanjuje kreativnost i komunikativnost, što nije dobra opcija za one poslove koji zahtevaju ove sposobnosti zaposlenih. Naime, toplije okruženje podstiče kreativno mišljenje, dok niže temperature na radnom mestu doprinose boljoj koncetraciji i budnosti prilikom obavljanja složenijih ili jednoličnih poslova. Zbog toga ne čudi podatak da se u konferencijskoj sali kompanije „Facebook“ održava temperatura od 15 stepeni, koja zaposlenima najviše odgovara.
Zbog svega ovoga je jako teško napraviti balans između unutrašnje i spoljašnje temperature, a koja će istovremeno odgovarati svim zaposlenim radnicima i jednako uticati na njihovu produktivnost. Imajući u vidu opštu preporuku da razlika u spoljašnjoj i unutrašnjoj temperaturi ne sme biti veća od 10 stepeni, jer u suprotnom organizam može doživeti šok, klima uređaji u kancelarijama ne bi smeli da budu podešeni na temperaturi koja je niža od ove granice.
Stoga je veoma važno da temperatura radnog prostora odgovara potrebama i zdravstvenom stanju svakog zaposlenog radnika, jer samo na ovaj način oni mogu pružiti svoj maksimum u ekstremnim uslovima. Takođe, neophodno je pridržavati se osnovnih uputstava nadležnih institucija kako bi se ovaj toplotni talas lakše prebrodio i kako se on ne bi negativno odrazio na produktivnost i kvalitet rada.