Na koji način građani Srbije raspolažu svojim vremenom, bila je tema sprovedenog anketnog istraživanja Republičkog zavoda za statistiku, koji je u svojoj publikaciji „Korišćenje vremena u Republici Srbiji 2010. i 2015. godine” objavio rezultate o navikama naših građana u korišćenju vremena, kao i o tome kojim aktivnostima posvećuju najveći deo dana.
Publikacija o korišćenju vremena u Srbiji, nastala je na osnovu sprovedena dva istraživanja, od kojih je prvo istraživanje o korišćenju vremena, sprovedeno u periodu od 15. februara 2010. do kraja februara 2011. godine, a drugo, sezonsko istraživanje o korišćenju vremena, sprovedeno je tokom četiri meseca 2015. godine, i to u februaru, maju, avgustu i novembru mesecu.
Cilj istraživanja o korišćenju vremena, jeste obezbeđivanje podataka o tome kako stanovnici Srbije provode svoje vreme tokom dana ili noći, radnim danima ili vikendom. Vrednost ovako dobijenih podataka je potencijalno velika jer nudi sliku o tome kako žene ili muškarci provode svoje vreme, ilustrujući aktivnosti koje određena grupa ljudi sprovodi, kada i koliko dugo.
Da bi se dobili podaci o korišćenju vremena, isptanici su vodili dnevnik, u kome su članovi domaćinstva starosti 15 i više godina, označavali vreme kada su obavljali svoje dnevne aktivnosti. Radi lakšeg predstavljanja podataka, aktivnosti su grupisane u šest glavnih grupa aktivnosti: plaćeni posao, neplaćeni posao, učenje, lične potrebe, slobodno vreme i ostale aktivnosti koje obuhvataju neodređene aktivnosti i putovanja.
Stanovništvo Srbije starije od 15 godina, u proseku dnevno provede u nekoj vrsti rada skoro sedam sati (od toga skoro tri sata na plaćenom radu i tri i po sata na neplaćenom radu), malo manje od pola sata u učenju, najveći deo dana u ličnim potrebama (10 i po sati), a vreme koje je preostalo možemo nazvati slobodnim vremenom i u njemu provodimo šest i po sati.
Istraživanje je, nažalost, potvrdilo stereotipe koji važe na ovim prostorima. Bez obzira na to da li su zaposlene ili ne, žene dvostruko više rade u kući, a upola manje vremena provode na plaćenim poslovima nego muškarci. Kada govorimo samo o plaćenom poslu, muškarci su u proseku skoro duplo više angažovani od žena na tim poslovima, odnosno tri sata i 46 minuta, a žene dva sata i četiri minute.
Međutim, potpuno je drugačija slika kada govorimo o neplaćenom poslu, jer žene dvostruko više rade u kući od muškaraca. Bez obzira na zaposlenje, poslove u kući obavljaju uglavnom žene, pa za one koje rade te poslove postaje druga smena. U neplaćenim poslovima žene u proseku provedu više od četiri i po sati dnevno, a muškarci malo više od dva sata, što znači da žene dvostruko duže vremena provode na ovim aktivnostima.
Tako žene, u proseku, ukupno rade nepunih sedam sati, a muškarci skoro šest sati, s time što žene više od dve trećine vremena provode u neplaćenim poslovima, a muškarci u plaćenim poslovima. Poređenjem podataka iz 2010. i 2015. godine, za ovih pet godina došlo je do promena u raspodeli vremena tokom dana na ovih šest aktivnosti i kod žena, i kod muškaraca.
Interesantno je da se i kod žena i kod muškaraca vreme provedeno na plaćenom poslu održalo skoro na istom nivou kao pre pet godina. Ali, u proseku, neplaćeni rad blago je smanjen kod oba pola.
Najveće promene su kod aktivnosti koje se odnose na lične potrebe i na slobodno vreme. I žene i muškarci su u 2015. godini, u proseku, preko 30 minuta kraće vremena provodili u aktivnostima ličnih potreba, kao što su spavanje, konzumiranje hrane, lična higijena itd., nego pet godina ranije. Razlika u vremenu „nadoknađena“ je u korist aktivnosti koje se odnose na slobodno vreme.
Što se tiče ostalih aktivnosti, razlike između 2010. i 2015. u provedenom vremenu su zanemarljive, navodi se u Publikaciji Republičkog zavoda za statistiku.