Pravilnik kojim se i u našoj zemlji bliže propisuje metodologija za obračun neplaćenog kućnog rada, kao i obračun tih poslova u bruto domaćem proizvodu, stupio je na snagu prošle nedelje.
On predviđa i sticanje prava na zdravstveno osiguranje po osnovu neplaćenog rada, a to su poslovi za čije obavljanje se ne ostvaruje novčana naknada, a podrazumevaju vođenje domaćinstva, staranje i brigu o deci, o starijim i bolesnim članovima porodice, poslove na poljoprivrednom imanju, kao i druge slične neplaćene obaveze. Obračun vrednosti ovog rada će se, kako je predviđeno, sprovoditi u skladu sa zvaničnom statistikom i metodologijom koju propisuje Evrostat.
Kako je za „Politiku” izjavila Jana Hudecova Zabunov, direktorka Akademije ženskog preduzetništva, kaže da prema njihovom istraživanju i realnim cenama na tržištu, vrednost neplaćenog rada koji obavljaju žene na mesečnom nivou iznosi minimalno 72.000 dinara.
– Ako govorimo o obračunu vrednosti neplaćenog kućnog rada koji se obračunava na osnovu istraživanja o korišćenju vremena, koje u slučaju Srbije sprovodi Republički zavod za statistiku u skladu sa metodologijom Evrostata, upitno je zašto se uzima neto minimalna cena rada (na današnji dan iznosi 271 dinar po satu) dok je tržišna cena neplaćenog rada dva-tri puta veća. Na osnovu istraživanja koje smo sproveli 2022. godine na uzorku od sedam vojvođanskih opština uz podršku „UN Vumen-a”, prosečna cena neplaćenog rada žena iznosi 600 dinara po satu(u Vrbasu je, na primer, satnica 450, a u Subotici 800 dinara), te cena neplaćenog rada koji žena obavlja na mesečnom nivou iznosi minimum 72.000 dinara mesečno – kaže naša sagovornica.
Inače, prema tek usvojenom pravilniku, vrednost neplaćenog kućnog rada se obračunava kao proizvod ukupnog godišnjeg broja časova tog angažovanja i minimalne cene rada po času, iskazane u neto iznosu. Kada je reč o ceni neplaćenog kućnog rada, utvrđuje se kao minimalna cena rada po času u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast rada. Utvrđivaće se na godišnjem nivou, najkasnije do 31. decembra tekuće godine za prethodnu godinu.
U BDP-u Srbije će se utvrđivati kao „količnik utvrđene ukupne vrednosti neplaćenog kućnog rada za prethodnu godinu i podataka o vrednosti BDP-a za prethodnu godinu na godišnjem nivou”.
Prema nekim statističkim podacima, od 12 meseci u jednoj godini, žena u Srbiji skoro ceo jedan mesec provede u kuvanju, čišćenju, pranju, peglanju i brizi o drugim članovima porodice, najviše deci, što sve spada u neplaćeni rad.
Istraživanje Akademije ženskog preduzetništva je pokazalo da u okviru neplaćenih poslova, najviše vremena ide na održavanje domaćinstva – kuvanje, peglanje i pranje sudova, odnosno redovno i tzv. veliko spremanje kuće ili stana, koje domaćice obično rade oko slava. Ustanovljeno je da žene ponekad uzimaju godišnji odmor na plaćenom poslu da bi obavljale neplaćeni posao kod kuće. Polovina ispitanica u proseku troši oko 52 odsto vremena dnevno na neplaćene poslove, a plaćenu pomoć za spremanje kuće ili stana, rad u bašti i oko kuće, peglanje i pranje veša ima veoma mali broj žena.
U Savezu samostalnih sindikata Srbije kažu da je pohvalno donošenje ovakvog pravilnika, ali da je neizvesno kada i na koji način će se ovo primeniti u praksi. Oni kažu da nisu optimisti da će to biti brzo, posebno što je u pravilniku dat širok okvir ove problematike i za sada nema dovoljno preciznih detalja.
– Ove godine će se voditi evidencija da bi se odredila cena rada , pa bi onda trebalo pristupiti detaljnijim analizama i načinima sprovođena ovog pravilnika, kažu u Savezu samostalnih sindikata Srbije za „Politiku”.
U proseku rade pet sati dnevno
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupno, 95 odsto žena i 77 procenata muškaraca učestvuje svakodnevno u neplaćenim poslovima. Žene na neplaćenim poslovima provode u proseku 5,07 sati dnevno, a muškarci 2,58 sati, što je 40 odsto manje vremena. Osobe obavljaju neplaćeni rad koji se odnosi na sledeće poslove – brigu o deci, što pored osnovnog staranja o deci u prirodi predstavlja i poslove čišćenja životnog prostora i okućnice, pranje veša, peglanje, kuvanje, nabavka, rad na poljoprivrednom imanju, spremanje zimnice, organizacija proslava, samostalno krečenje, košenje trave i slični sezonski – privremeno-povremeni poslovi, brigu o starijim članovima porodice, odnosno staranje, o starim, bolesnim, manje pokretnim članovima domaćinstva ili porodice, gde spada i briga o deci sa smetnjama u razvoju i deci i odraslima sa invaliditetom.