Istraživači su zaključili da bi se produktivnost zaposlenih srednje dobi poboljšala kada bi radili do 25 sati nedeljno.
"Teško da bilo koji čovek može raditi potpuno koncentrisan više od pet sati dnevno. Slobodno vreme, takozvano prazno vreme, je zapravo izuzetno važno za nas i za razvijanje naše kreativnosti", naveo je čuveni filozof Bertrand Rasel u svom eseju iz 1932. godine koji je zagovarao četvoročasovno radno vreme.
Nedavna studija otkrila je i da ljudi stariji od 40 godina rade najbolje kada rade samo tri dana u nedelji.
Beneficije od kraćeg radnog vremena su višestruke, smanjen broj izostanaka sa posla "zbog bolesti", manji troškovi i bolja integracija poslovnog i privatnog života.
Veće su šanse da će zadovoljni radnici biti kreativniji, produktivniji i posvećeniji. Kompanije bi mogle novac ušteđen na platama da investiraju u obuku i razvoj svojih ljudi. Ovakvo radno vreme bi značilo i više radnih mesta za nezaposlene.
Novi Zeland, Švedska i Britanija, su zemlje-ljubitelji kraćeg radnog vremena. Čak 61 odsto britanskih radnika smatra da će ih četvoročasovno radno vreme učiniti produktivnijim.
Nedavno je kineski milijarder Džek Ma rekao da je najidealnije radno vreme 12 sati. Nakon što je pretrpeo kritike, on je potvrdio da i dalje misli da je toliko sati rada, šest dana nedeljeno način za uspeh. Takav način rada čak je nazvao i blagoslovom.