Nezaposlenih u Novom Sadu zvanično ima oko 21.000 i grad je za ovu godinu pojačao mere zapošljavanja na 135 miliona dinara, sa lanjskih 107. Ako se ovim merama dodaju one koje na teritoriji Novog Sada u sličnom obimu finansira Nacionalna služba za zapošljavanje – računa načelnik Gradske uprave za privredu Saša Bilinović – to je više od dva miliona evra koje Novosađani imaju na raspolaganju kroz razne programe zapošljavanja.
Nezaposlenost, međutim, i dalje predstavlja veliki problem, pogotovo za mlađe generacije koje u potrazi za poslom odlaze u zemlje Evropske unije, često u Nemačku i Slovačku, ali i na jug Afrike i u Ameriku. Pomoć u tome privatne agencije nude im putem bilborda, interneta i predstavništava koja se otvaraju u Novom Sadu.
Deo nezaposlenih Novosađana uspeo je da prošle godine nađe posao u svom gradu, gde su počele da rade dve velike strane kompanije u oblasti proizvodnje auto-opreme „Lir” i „Delfaj”. Po rečima Bilinovića, u tim fabrikama zaposleno je oko 2.500 ljudi i one su nesporno uticale na smanjenje nezaposlenosti u gradu.
Statistika naime beleži da je u Novom Sadu ovog januara 6.000 nezaposlenih manje nego istog meseca prošle godine. Iznoseći nedavno taj podatak novinarima, član Gradskog veća za privredu Milorad Radojević ocenio je da je do pada nezaposlenosti došlo zahvaljujući politici privlačenja investitora i merama zapošljavanja grada koje su, ističe, dale efekta.
Među opozicijom i sindikatima nema takvog uverenja da je ovo slika realnog napretka u Novom Sadu.
„Vlast priča na bazi statističkih podataka o broju nezaposlenih, a važnije bi bilo da nam dostave podatke – koje ne daju, o tome koliko je zaposlenih u Novom Sadu i da li je taj broj povećan ili smanjen”, kaže odbornik i predsednik novosadskih demokrata Veljko Krstonošić.
On ističe da iznošenje samo onih podataka koji govore o nezaposlenosti može navesti na krivi zaključak da je povećana zaposlenost. Po njegovim rečima, više desetina hiljada ljudi godišnje napusti zemlju ili se zbog drugih razloga ne javljaju redovno Nacionalnoj službi za zapošljavanje radi evidencije nezaposlenosti i zbog toga bivaju brisani sa te liste.
„Iseljavanjem se smanjuje broj ljudi na evidenciji nezaposlenih, a vlast mora da ima sistemski plan kako da to zaustavi i poveća zaposlenost”, kaže Krstonošić.
Savez samostalnih sindikata Novog Sada raspolaže samo podacima Zavoda za statistiku koji je poslednje informacije o zaposlenosti objavio dajući prosek za 2015. godinu. Po tim podacima, u Novom Sadu ima 135.058 zaposlenih. Najveći deo radi kod pravnih lica, u preduzećima, ustanovama i organizacijama (116.026), a manji kod privatnih preduzetnika (19.032).
„Vlast se uvek hvata za pad nezaposlenosti, ali je broj zaposlenih jako važan”, kaže Novak Vasić, član predsedništva SSS Novog Sada zadužen za grupaciju industrijskih sindikata.
Po njegovim rečima, u metalskom sektoru Novog Sada radi oko 4.000 ljudi, a pre dvadesetak godina bilo ih je 19.000 u nekadašnjim fabrikama „Petar Drapšin”, „Novkabel”, „Pobeda”, „Jugoalat”... Da sada, kako kaže, nisu došli „Lir” i „Delfaj”, metalaca bi bilo oko 1.500.
„Daj bože da takvih fabrika bude još pet, ali pozivam vlast da stvori uslove da se zaista u oblasti zapošljavanja ostvaruju evropski standardi, a ne robovlasnički odnosi”, ističe Vasić.
Po njegovim rečima, te fabrike masovno zapošljavaju, ali radnici iz njih i odlaze, jer ne mogu svi da izdrže višesatno stojanje na poslu, kao i uzastopne smene od šest uveče do dva ujutro.
„Ljudi hoće da rade, ali hoće i dostojanstvene uslove i zaradu. Voleo bih da mi, kad odem tamo, ne kažu samo: mi imamo ugovor sa vladom”, dodaje Vasić.
Radnici u „Liru” uskoro bi mogli da budu sindikalno organizovani. Vasić kaže da je zahtev za registraciju sindikata već predat Ministarstvu rada, nakon što je on sa rukovodstvom fabrike, a potom i sa radnicima razgovarao o tome. Pred kraj prošle godine najavio se i rukovodstvu u „Delfaja” kako bi ušao u fabriku i radnicima predstavio ono čime se sindikat bavi. „Rekli su javiće mi se, ali dosad – ništa”, kaže ovaj sindikalac.
Samozapošljavanje
Novi Sad ove godine izdvaja 30 miliona dinara za mere samozapošljavanja, što je deset miliona više nego lane, jer je ocenjeno da ta mera daje najveći efekat. Skoro 80 odsto onih koji dobiju ovu subvenciju, nakon godinu dana ugovorne obaveze ostaju da rade i razvijaju svoj biznis, kažu u gradskom veću.
Nova radna mesta
Više novca će ove godine biti i za otvaranje novih radnih mesta, 17 miliona, a taj iznos je lane bio pet miliona dinara. Iz te sume će po 200.000 dinara jednokratno biti dodeljeno mikro, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima koji zaposle radnika.
Javni radovi
Pojačana je i mera – organizovanje javnih radova od interesa za grad, kojom će biti obuhvaćene teže zaposlive kategorije ljudi. U odnosu na 12 miliona u 2016. godinu sada za tu namenu ima pet miliona dinara više.
Pripravnici i stručna praksa
Grad će finansirati i programe zapošljavanja 80 pripravnika sa 37,5 miliona dinara. Za program stručne prakse za 119 ljudi namenjeno je 30 miliona.