Svaki posao sa sobom nosi određen stepen težine i odgovornosti, a načini na koje se ljudi nose sa stresom na poslu su različiti. Ipak, moramo da priznamo da je borba sa stresom lakša ukoliko se nalazite u udobnosti svoje kancelarije, gde ste u mogućnosti da probleme rešavate iz radne fotelje i uz kafu.
Ako imate tu sreću da ovako radite, svaki put kad se požalite prijateljima na svoj posao setite se ljudi koji su takođe pod pritiskom, ali uz to rade i teške fizičke poslove, neretko u lošim i neprijatnim uslovima.
I dok veliki broj nas lagane fizičke napore ostvaruje u vidu rekreacije ili kada se zapitamo kako smršati brzo, postoje ljudi kojima su ozbiljni fizički napori sastavni deo posla. U nastavku teksta pročitajte koja su to tri zanimanja koja spadaju u grupu najtežih zanimanja, najčešće opasnih po zdravlje i život.
Radnik na postrojenjima za vađenje i preradu nafte
Kada je ovo zanimanje u pitanju, dovoljno je opisati uslove rada da biste shvatili koliko je teško biti radnik na naftnoj bušotini. Smene traju i do dvanaest sati dnevno a do radnih platformi se dolazi helikopterima ili brodovima. Obale su od ovakvih delova mora udaljene i po nekoliko stotina kilometara.
U opis ovog posla spada bušenje i pronalazak nafte, kao i popravka samog postrojenja u slučaju kvara. Obavljanje ovog posla podrazumeva odvojenost od porodice, strogu disciplinu, odgovornost i visok nivo koncentracije jer i najmanja greška može ugroziti život samog radnika i njegovo okruženje.
Kako se postaje radnik na naftnoj bušotini?
Poslovi ovakve vrste se najčešće nalaze preko stranih agencija koje zapošljavaju i šalju radnike na naftne platforme. Sam proces konkurisanja u takvoj agenciji nije jednostavan, zahteva visok nivo obučenosti, a može se opisati u tri glavna koraka:
Jedan od najbitnijih uslova koje konkurs propisuje jeste posedovanje B2 sertifikata iz obuke u oblasti osnovnog preživljavanja na moru, vladanja protivpožarnim sistemima, prve pomoći i samozaštite. Neophodnost sertifikata dovoljno govori o potencijalnim opasnostima koje su sastavni deo ovog posla.
Prilikom potpisivanja ugovora, radnik se obavezuje da će završiti još nekoliko obuka, u zavisnosti od potreba platforme koja mu je dodeljena. Na primer, može se desiti da je radnik u obavezi da savlada veštine iskakanja iz helikoptera.
Nakon ovih priprema, sledi odlazak na platformu. Radnici se najčešće raspoređuju u dvokrevetne sobe, na raspolaganju su im menze kao i televizor i prostor za slobodno vreme. Platforma mora biti snabdevena svim vrstama lekova, a ukoliko oni ne pomognu u slučaju bolesti, radnik se tri dana nakon prvih simptoma upućuje na kopno.
Ugovor se najčešće potpisuje na šest meseci ili godinu dana. Poslodavac je slobodan da ga raskine ukoliko proceni da radnik ne ispunjava svoje obaveze na adekvatan način ili predstavlja opasnost za sebe i okruženje.
Vatrogasac
Zanimanje vatrogasca spada u red najhumanijih ali i fizički najtežih zanimanja. Njihov posao ne podrazumeva samo suočavanje sa požarima i spasavanje ugroženih, već i pružanje pomoći povređenima na licu mesta, što je sa sobom nosi veliku odgovornost i stres.
Uspešan vatrogasac mora bude fizički spreman za svakodnevne izazove i rukovanje sredstvima za rad. Čak i ako ispunjava ove uslove, rizik od povrede ili gubitka života vatrogasca je veliki. Uzmemo li u obzir da se sve ovo dešava na svakodnevnom nivou, složićemo se da je i ovo zanimanje jedno od najtežih na svetu.
Šta podrazumeva obuka za vatrogasce?
Prilikom konkurisanja za posao vatrogasca, vrše se provere psiho-fizičke spremnosti i zdravstvenog stanja, kao i provera dosijea kandidata. Potom sledi obuka koja traje šest meseci i podrazumeva teorijski i praktični deo, a sve ovo se razlikuje i u odnosu na to da li se kandidat obučava za vozača-vatrogasca ili vatrogasca.
Intervencija vatrogasaca počinje onog trenutka kad prime poziv ili vest o požaru. Svi trče prema vozilu i usput oblače opremu, a za sve ovo imaju rok od jednog minuta. Dolaskom na mesto nesreće, prioritet su im ljudski životi i lokalizacija požara, a samo gašenje vatre može da potraje i po 24 sata.
Spasilac u obalskoj straži
Opis ovog zanimanja može da zavara, tako da pri pomenu spasilaca razmišljate o tome kako oni provode mnogo vremena na plažama i uglavnom uživaju u suncu dok se ne dođe do akcije, koja se uglavnom retko dešava. Ipak, posao spasioca je mnogo više od toga.
Dok rade, spasioci moraju biti na vidnom mestu kako bi bili dostupni onima kojima je pomoć potrebna. Neophodno je i da njihov vidokrug bude dovoljno širok da mogu da vide sva dešavanja i priskoče u pomoć ako zatreba. Ovo automatski znači da je njihova pažnja sve vreme mora biti na visokom nivou, jer su opasnosti nepredvidive i mogu da se dese u svakom trenutku. Boravak na suncu iz ovog ugla više ne deluje tako privlačno, zar ne?
Prava akcija kreće kada se pojavi neka opasnost. Od spasilaca se očekuje da intervenišu, spašavaju tuđe živote, upozoravaju na opasnosti i budu dostupni u svakom trenutku za one kojima je pomoć potrebna. Za sve to je potrebna i odlična kondicija, spretnost i koncentracija, pa sve prethodno navedeno čini ovaj posao prilično teškim i odgovornim.
Brojna su zanimanja koja spadaju u fizički teška i iscrpljujuća. Ipak, navedena tri se posebno izdvajaju jer podrazumevaju i odgovornost za tuđe živote ili žrtvovanje sopstvene sigurnosti zarad uspešno obavljenog posla. Ostaje nam samo da se divimo hrabrosti i snazi ljudi koji su izabrali ove profesije, kao i da više cenimo uslove u kojima mi sami radimo.