Eksperti Svetske banke ovog proleća oduvali su prašinu sa „Kapitala”, najpoznatijeg dela Karla Marksa, čije je prvo izdanje svetlost dana ugledalo još davne 1867. godine.
Izgleda neverovatno, ali ekonomisti ove finansijske organizacije svoj najnoviji Izveštaj o globalnom razvoju, koji je objavljen pre desetak dana, počinju upravo starim
Marksovim citatom:„Mašine su ne samo superiorna konkurencija čoveku već pored njih radnik u proizvodnom pogonu deluje kao višak. Mašine su najmoćnije oružje za suzbijanje štrajkova.”
A odgovor na pitanje zašto su se rečenice koje je Karl Marks napisao pre nešto više od 150 godina analitičarima Svetske banke danas učinile aktuelnim krije se u činjenici da broj robota u globalnoj industriji rapidno raste. U ovom izveštaju navodi se da je na kraju 2015. godine širom sveta radilo 1,6 miliona robota, a da će do kraja 2019. godine taj broj dostići 2,6 miliona.
„Neka zanimanja će nestati zbog automatizacije, a da neki drugi poslovi neće biti kreirani”, upozorila je Svetska banka.
Reč robot prvi put je 1920. godine upotrebio češki pisac Karel Čapek u svojoj drami R. U. R. („Rosumovi univerzalni roboti”).
Reč potiče od češke reči „roboti” i prinudni rad.
Nije slučajno što analitičari Svetske banke u svom izveštaju spominju i Karela Čapeka i njegovo naučnofantastično delo. Radnja ove drame smeštena je u blisku budućnost u kojoj je kompanija „Rosum univerzal robot” proizvela androidne sluge, koji ubrzo dižu pobunu i uništavaju čitavo čovečanstvo.
Daleko od toga da su prognoze Svetske banke tako apokaliptične, ali podaci nedvosmisleno pokazuju da robot već uveliko istiskuje čoveka iz proizvodnog pogona. Statistički, jedan robot na 1.000 radnika u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) smanjuje zaposlenost za 0,18 do 0,35 odsto, a zarade za 0,25 do 0,5 odsto.
Najviše robota po radniku prisutno je u Južnoj Koreji, Singapuru, Nemačkoj i Japanu. Kina je trenutno na 23. mestu kada je o učešću robota u proizvodnji reč, a cilj joj je da do 2020. uđe u top 20 zemalja sveta. Više od trećine robota angažovano je u automobilskoj, elektronskoj i mašinskoj industriji.
Motiv kompanija da angažuje robota umesto čoveka je jasan. Iako u prvi mah to iziskuje veliko ulaganje, mašina može da radi i po 18 sati dnevno, ne ide u toalet, nema pauzu za topli obrok, nikada ne ide na bolovanje i godišnji odmor. Veštačkoj inteligenciji nikada neće pasti na pamet da osnuje sindikat, obustavi proizvodnju i počne da štrajkuje. Dovoljan joj je samo redovan remont.
To su već shvatili u kompaniji „Fonskon tehnolodži”, azijskom proizvođaču „Eplovih” proizvoda, jer je u ovoj korporaciji broj zaposlenih smanjen za trećinu otkako su roboti ušli u njihov proizvodni pogon. Tako je, na primer, na kraju 2012. godine u ovoj tajvanskoj grupaciji radilo 1,3 miliona radnika, da bi na kraju 2016. godine na spisku zaposlenih bilo 873.467 radnika. To znači da je zbog automatizacije proizvodnje u periodu od samo četiri godine više od 400.000 radnika dobilo otkaz. Godišnje, roboti su gasili po 100.000 radnih mesta u ovoj tajvanskoj firmi.
Kompanija „Ant fajnenšel”, koja je filijala „Alibabe”, kineskog giganta elektronske trgovine, već koristi veštačku inteligenciju za procenu ugovora o kreditu, umesto da angažuje na hiljade službenika i pravnika iz kreditnog odeljenja.
U ruskoj Sberbanci čak 35 odsto kredita odobrava se elektronski, a plan je da u narednih pet godina taj udeo dostigne čak 70 odsto. Roboti advokati u ovoj ruskoj banci ukinuli su čak 3.000 radnih mesta. Na spisku zaposlenih u „Amazonu” trenutno je 120.000 robota. Ova kompanija je prošle godine u svoju radnu snagu uključila 55.000 robota i očekuje se da će se zbog toga stopa rasta njihove zaposlenosti dramatično povećavati.
„Roboti i tehnologija će širom sveta nastaviti da zamenjuju radnike”, navodi se u izveštaju Svetske banke i konstatuje da je zbog automatizacije proizvodnje broj industrijskih radnika u Velikoj Britaniji, koja je kolevka industrijske revolucije, od 1990. do 2016. godine pao za trećinu.
Procena Svetske banke je da će od 100.000 do dva miliona radnih mesta u Boliviji u narednom periodu biti automatizovano. Rizik je još veći u razvijenim ekonomijama.
Ako je Srbija treću industrijsku revoluciju preskočila, može li to onda da bude naša komparativna prednost. Jer, mi smo radna mesta u industriji ugasili mnogo pre svetske najezde robota u proizvodne pogone.
Prema proceni Ivana Nikolića, urednika biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), trenutni nivo proizvodnje je za 44,2 odsto niži od od prosečne proizvodnje iz 1990. godine. Nikolić je izračunao da ćemo na izlazak iz tranzicionog jaza morati da čekamo 2026. godinu. Tek tada ćemo dostići nivo proizvodnje s početka poslednje decenije prošlog veka.
Znači li to da Srbima u ovom istorijskom trenutku neće biti neophodan novi Ned Lud i „ludistički pokret”, poput onog iz Britanije s početka 19. veka, u kome su radnici razbijali mašine pokušavajući da tako sačuvaju svoja radna mesta i zaustave progres? Zvuči ironično, ali razvoj naše industrije zaustavljen je još na početku 1990. godine.
Podaci pokazuju da je devedesetih udeo industrijske proizvodnje u društvenom proizvodu iznosio 44,5 odsto. Uz uvažavanje svih promena metodologije, kao i činjenice da ta dva iznosa i nisu baš uporediva, danas udeo industrije u bruto domaćem proizvodu, odnosno svemu što privreda i građani stvore za godinu dana, iznosi oko 20 odsto. Pre skoro tri decenije, 1990. godine, u srpskoj industriji radilo je više od milion radnika. Danas je u ovoj grani privrede uhlebljenje našlo oko 400.000 zaposlenih.
Može li Srbija, onda, direktno da uskoči u četvrtu industrijsku revoluciju, ako smo treću već preskočili, pitali smo ekonomistu Miodraga Zeca.
„Nema preskakanja istorije! Mi uvek pokušavamo da preskočimo provaliju, ali najčešće upadamo u nju. Tako smo iz komunizma hteli da preskočimo direktno u kapitalizam. Pa smo upali u provaliju i stigli u kapitalizam mančesterskog tipa o kome je pisao Karl Marks. U kome radnici rade 18 sati dnevno, a prekovremeni rad se ne plaća niti imaju sindikat koji ih može zaštititi”, kaže Zec.
Duško Vasiljević, ekspert Svetske banke, kaže da Izveštaj o globalnom razvoju pokazuje da će zemlje poput Srbije morati da se prilagode ovim promenama na tržištu rada.
„I to tako što kao našu komparativnu prednost više nećemo isticati jeftinu radnu snagu. Jer, robotika istiskuje manipulativnu snagu i jeftini rad koji se može zameniti automatom. Naša prednost moraće da bude obrazovana i obučena radna snaga, kao i dobro poslovno okruženje”, smatra Vasiljević.
Bez obzira na to što su roboti krenuli u agresivnu ofanzivu na tržište rada, činjenica je da oni to rade mnogo sporije nego što se mislilo na početku dvadesetog veka. Čuveni ekonomista Džon Majnard Kejns prognozirao je da će robotika za 100 godina toliko ući u sve pore života, da će biti dovoljno da čovek radi samo tri sata dnevno. To što se ova prognoza nije obistinila najbolji je dokaz da čak i najbolji svetski ekonomisti ponekad prave greške u predviđanjima.