Plata između 400 i 800 evra, ugovor na tri meseca, bonus za premašenu normu: rad u inostranstvu za mnoge je jedino rešenje.
Nekada su naši radnici na privremeni i povremeni rad odlazili u Zapadnu Evropu, danas je Istočna za mnoge primamljiva.
"Ispada da mi uopšte nismo radili u toj fabrici, da smo se zezali“.
Posao preko agencije, oko dva i po evra na sat, osam do deset sati rada na fabričkoj traci - Ivani Vojinović je bilo dovoljno da sa mužem ode tri meseca da radi u Slovačkoj.
„Jedino je moguće da građani naše zemlje bez EU pasoša odu u Slovačku. Ta zemlja je nas Srbe prihvatila, masovno odlaze. U suštini nije to neka velika cifra, ali u našoj zemlji boga mi, nema ni toga. U suštini vi tamo nemate ljude iz Beograda jer ipak cena rada je negde kao u Beogradu. I mislim da zato nema ljudi iz Beograda. To je Novi Sad, to je Leskovac, Niš, Zaječar, mnogo ljudi iz našeg grada je tamo bilo“, priča jedna radnica iz Zaječara.
Preko granice se traži posao, na graničnim prelazima se dele informacije. Još letos je nadležno ministarstvo počelo da daje brošure i deli savete.
„Nemojte ići preko posrednika o kojim ne znate ništa, nemojte ići tamo gde niste potpisali ugovor na srpskom jeziku pre nego što ste napustili zemlju, nemojte ići dok se ne raspitate koja je visina vaše nadoknade“, kaže ministar rada Aleksandar Vulin.
Redovna plata, poslodavci koji poštuju zakon, bolji uslovi za život razlozi su zašto se i iz Hrvatske odlazi na posao u druge članice EU. Za rad u pabovima i skladištima Irci trenutno traže 1500 radnika.
„Moja je mjesečna plaća bila kao ovde tjedna, tako da nisam bila toliko zadovoljna. Ok, sezonski se može zaradit, ali zimi ne“, kaže radnica iz Hrvatske.
„Birokracija nije komplicirana, ovde vam je porezni ured, barem meni, najbolji prijatelj.“
Umesto u Nemačkoj ili Francuskoj, sve češće mesto zaposlenja radnika iz Srbije postaje Slovačka. Biljana Borzan je evroparlamentarka iz hrvatskog SDP-a.
„Problem o kojem govorite nije samo problem u Srbiji ili u Bosni, on je problem i dijela zemalja EU. I u Hrvatskoj se on događa i u Sloveniji, i u Rumunjskoj, Bugarskoj, dakle svim siromašnijim zemljama rekla bih da je u stvari možda najveći problem uz ekonomiju u stvari taj osećaj nedostatka reda u ovim državama.“
Na privremeni rad u inostranstvo prošle godine iz Srbije zvanično je otišlo 5.057 radnika. Nezvanično mnogo ih je više. U zemlji u ovom trenutku legalno posluje 100 agencija za posredovanje u zapošljavanju u zemlji i inostranstvu.