Sve veći broj mladih, visokoobrazovanih ljudi u Srbiji se zapošljava na digitalnom tržištu. Procenjuje se da je u našem regionu čak 20.000 radnika koji zarađuju posredstvom interneta.
Oni na globalnim platformama uglavnom pružaju usluge iz sektora informacionih tehnologija, softverske, kreativne industrije. Oni, recimo, izrađuju veb-sajtove, održavaju socijalne mreže, prevode, podučavaju, pišu...
Prema prošlogodišnjem indeksu onlajn rada i podacima Svetske banke iz 2015. godine, Srbija je u prvih 20 zemalja po broju zaposlenih posredstvom interneta. Pojedina istraživanja čak pokazuju da je, uz Ukrajinu i Rumuniju, svrstavaju u top tri zemlje Evrope po digitalnom radu.
Da je prosečan srpski radnik na internetu muškarac star 33 godine koji živi u prestonici i zarađuje prosečno 1.000 dolara mesečno, pokazala je nedavna anketa Centra za istraživanje javnih politika. Na ovom tržištu, zaposleni sami nalaze posao, nemaju šefa nad glavom, lišeni su mobinga i protekcije. Prodaju isključivo svoje znanje. S druge strane, nisu u sistemu socijalne zaštite, pa moraju sami da brinu o doprinosima za osiguranje.
O digitalnom radu se mnogo priča, dok imamo malo saznanja o socio-ekonomskom položaju tih radnika u društvu - kaže Jelena Šapić, iz Centra za istraživanje javnih politika.
Prema rečima naše sagovornice, većina klijenata, ponuđača poslova na platformama, za koje rade i naši ljudi, nalazi se u Americi, Britaniji i Indiji.
- Radnici iz Srbije koji su zaposleni na internetu, četvrtina njih radi na dve ili više platformi, a dve trećine ispitanika ima stalne klijente - kaže Šapićeva.
- Najčešće imaju završene osnovne, master ili doktorske studije, što je trend i u zemljama Evropske unije. Trećina ispitanika poseduje veštine u oblasti razvoja softvera i tehnologije, potom sledi 29 odsto onih koji prevode i pišu, dok 22 odsto nudi kreativne usluge i usluge u oblasti multimedija. Ima prostora da se ova sfera rada širi u budućnosti, da joj pristupe i stariji, kao i, recimo, pravnici, lekari, ekonomisti, pišući stručne tekstove.
Žene uglavnom rade u oblastima koje su tradicionalno obeležene kao ženske - prevođenje, pisanje i predavanje. Glavni motivi za uključivanje u onlajn rad i muškaraca i žena je želja da rade bolje plaćene poslove i da zarade dodatni novac, jer nisu mogli da pronađu “regularno” radno mesto. Vrednuju i fleksibilnost i slobodu koje im ovakav posao nudi.
- Završavam studije na Fakultetu organizacionih nauka i na platformi “Frilenser” radim u kreativnoj industriji - kaže Beograđanka S. V. (23).
- Uglavnom izrađujem veb-sajtove, a iako je mi je u početku ovaj posao bio kao hobi, sve više mislim da će to biti moj glavni posao. Brine me, međutim, što država ovaj vid poslovanja ne prepoznaje kao unosan, što ne uvede poreze i što nam ne pruža podršku. Budući da se poslodavac nalazi van zemlje, većina nas vodi se kao konsultant i frilenser, pa su doprinosi i osiguranje naša briga.
IT sektor bolje plaćen
Dodatna zarada bila je motiv za 28 odsto ispitanika, a njih 12 procenata nije moglo da pronađe drugi posao. Prosečna bruto zarada muškaraca je 1.000 dolara, a žena 217 dolara nedeljno. Samo osam odsto žena i 11 odsto muškaraca zarađuje više od 1.000 dolara nedeljno. Bolje su plaćeni poslovi iz oblasti IT industrije od prevođenja, podučavanja i pisanja.
Anketa
Istraživanje smo započeli u okviru novog programa “Srbija u digitalno doba: Budućnost rada” - kaže Jelena Šapić iz Centra za istraživanje javnih politika. - U anketi je učestvovalo 228 ispitanika, podjednako muškaraca i žena