Prema procenama, 1.726 građevinara srpske nacionalnosti radi u inostranstvu a najveći broj zabeležen je u Nemačkoj, Crnoj Gori i Rusiji.
Srbi su najviše gradili u Nemačkoj, sa čak 18,5 odsto od ukupne izgradnje u inostranstvu. Slede Rusija, Crna Gora i daleki Peru.
Oko 17,5 milijardi dinara uloženo je u građevinske radove srpskih radnika u inostranstvu. Republički zavod za statistiku navodi da je 8,6 milijardi dinara uloženo samo na radove na zgradama. Pored radne snage, iz Srbije se uvozi i građevinski materijal, a Bosna i Hercegovina i Crna Gora su prvi na listi uvoznika opreme za građevinske radove proizvedene u Srbiji.
Pored građevinskih radnika na rad u inostranstvo najviše odlaze medicinski radnici, električari, vozači, kuvari, konobari, a od visoko obrazovanih lekari, prevodioci, aj-ti stručnjaci, mašinski i građevinski inženjeri.
"Prosečna plata je 2018. godine iznosila 420 evra a potrošačka korpa je bila 30 odsto veća. Znači da radnik koji ima prosečnu platu nije u mogućnosti da obezbedi ono što je potrebno za porodicu", kaže predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.
Početkom maja Nacionalna služba zapošljavanja evidentirala je 568.500 prijavljenih na evidenciji, što je najveći broj zaposlenih u poslednjih nekoliko decenija. Iako je stopa nezaposlenosti niža nego ranije, plate u Srbiji su i dalje među najnižima u Evropi, te se mnogi odlučuju za rad u inostranstvu, ne samo zbog većih primanja, već i boljih uslova i bezbednosti na radnom mestu. Kolektivni ugovori koji štite i povećavaju prava radnika, postoje samo u javnom sektoru, a u realnom sektoru zaključen je samo jedan, sa putnom privredom.