Administrativne procedure i nedostatak novca glavne su prepreke koje koče mlade u Srbiji da se upuste u preduzetništvo, rečeno je na panel diskusiji o preduzetištvu mladih u Privrednoj komori Srbije.
Uz prikazivanje filma "Kako započeti biznis u Srbiji", a u organizaciji LegalAid-a, rečeno je da se mladi u Srbiji interesuju za razne sektore preduzetništva, a da kao najperspektivnije vide proizvodnju i preradu hrane i IT setkor.
Sekretar Zajednice preduzetnika PKS Branislava Simanić rekla je Tanjugu da je jedan od prioriteta Sektora za preduzetništvo PKS unapređenje omladinskog preduzetništva i da su se zato odazvali pozivu da učestvuju u izradi filma o tome kako započeti sopstveni posao u Srbiji.
"Mlade je najviše zanimalo koje usluge mogu dobiti u PKS. Predstavili smo te usluge u filmu - pružamo pomoć u izradi biznis planova, prilikom učestvovanja na sajmovima i izlasku na strana tržišta, oranizujem B2B sastanke, radimo promocije, proveravmo bonitet inostrane firme koja može biti potencijalni partner u Srbiji i drugo", navela je Simanićeva.
Kaže da PKS ima i Biznis info servis u okviru kojeg mladi mogu postaviti bilo koje pitanje koje ih zanima i da će im u roku od 48 sati stručne službe PKS dostaviti odgovor.
"Zanimalo ih je pokretanje nove službe, a to je služba za zaštitu prava preduzetnika, a u slučaju nepravilnog i nezakonitog rada organa, koja prvi put kreće i koja će značajno unaprediti prava preduzetnika", rekla je Simanićeva.
Mladi najviše interesovanja pokazuju za razne vidove prizvodnje i prerade hrane i za IT setkor, ali ih u nameri da se bave poslovima koči nedostatak novca, primetila je Simanićeva dodajući da je država uz partnerstvo PKS pokretnula različite programe finansijske podrške, a posebno za start-ap.
"U 2016. godini smo imali dodelu prvih 116 ugovora za započinjanje sopstvenog posla, a uskoro se očekuje otvaranje istih programa i za ovu godinu", navela je Simanićeva.
Prethodne godine u okviru programa za započinjenje sopstvenog posla minimalni iznos bespovratnih sredstava bio je 300.000 dinara, a maksimalan milion dinara, što je 50 odsto od ukupne investicije, objasnila je Simanićeva.
Vlasnik IT firme Nikola Cvetković naglasio je da je najveći problem što su start-ap firme uglavnom bez para zbog čega se oni onda "sami igraju biznisa".
"Svi misle da je glavna stvar da imaju dobro tehnološko rešenje, ali mnogo je važnije kako bilo koje rešenje može da se proda", smatra Cvetković.
Koordinator uduženja mladih privrednika Srbiji Lazar Lekić je predstavio aktivnosti tog udruženja navodeći da se bave, između ostalog, edukacijom, informisanjem, umrežavnjem, podrškom u realizaciji projekata, a sve u cilju da olakšaju mladima ulazak u biznis.
Napomenuo je da je učlanjenje u udruženje besplatno i da se može obaviti preko interneta.
Osim državnih institucija koje se pojavljuju u filmu, poput Nacionalne službe za zapošljavanje, Agencije za privredne registre, Privredne komore, sagovornici su i uspešni preduzetnici koji svojim primerom mogu dosta da utiču na buduće odluke ljudi koji su na početku realizacije svojih ideja, između ostalih Ivan Milosavljević vlasnik "Tegla bar" i suvlasnik "Blaznavca", Nikola Cvetković vlasnik IT firme, Aleksandra Đurašić Todorović koja je započela prizvodnju domaće kozmetike i Ljiljana Marković predstavnica agencije RAREI.