Način na koji zaposleni doživljavaju i obavljaju svoje svakodnevne radne obaveze, razlikuje se od pojedinca do pojedinca. Stil rada je u velikoj meri uslovljen radnom pozicijom i količinom obaveza koje zaposleni imaju tokom dana, ali on u jednakoj meri zavisi i od sposobnosti organizacije i ličnih osobina samog radnika.
Zbog toga često možemo videti zaposlene na istim pozicijama, kod kojih jedni uspešno završavaju sve svoje dnevne obaveze, dok drugima to jednostavno ne polazi za rukom. Nagomilavanje obaveza prouzrokovane lošom organizacijom i neefikasnim stilom rada predstavlja ogroman izvor stresa, pa oni koji imaju ovakvih problema na poslu, možda bi trebalo da razmisle o promeni ili korigovanju načina na koji isti obavljaju.
1. Brzina
Brzina u obavljanju posla je definitivno poželjna osobina svakog zaposlenog radnika, međutim, ne po svaku cenu. Radnici koji se svakodnevno trude da što brže obave radne zadatke za što kraći vremenski period, neminovno stvaraju veliki broj grešaka za čije je ispravljanje potrebno mnogo više vremena. Ovakav način obavljanja posla je naročito neefikasan u timskom radu, jer nestrpljivi pojedinci pored stvaranja grešaka koje moraju ispravljati sa ostalim članovima tima, često unose nervozu i prenose ih na čitavu grupu što može delovati destruktivno na radnu atmosferu i produktivnost. Zbog toga je najbolje usporiti tempo i brzinu obavljanja posla prilagoditi na taj način da rad i dalje bude produktivan ali sa što je moguće manjim greškama.
2. Perfekcionizam
Druga krajnost u načinu obavljanja radnih zadataka jeste perfekcionizam zaposlenog, koji ne odustaje od započetog posla sve dok on ne bude savršen. Ova osobina poželjna kod radnika u gotovo svim kompanijama, jer se fokusom na detalje izbegavaju greške i rad dobija na kvalitetu. Međutim, ona ipak može negativno uticati na produktivnost pojedinca ili grupe. Naime, težnja ka savršenstvu u radu često može dovesti do toga da zaposleni najveći deo svog radnog dana posvećuje samo jednom zadatku, dok ostali stoje po strani, što neminovno dovodi do gomilanja obaveza i neefikasnosti uprkos perfektno obavljenom poslu. Zbog toga je važno pronaći balans i pažljivo organizovati rad tako da na kraju dana preostane vremena za finalnu proveru svih zadataka i ispravljanje eventualnih grešaka.
3. Kolegijalnost
Dobra radna atmosfera i pozitivne vibracije jesu jedan od osnovnih preduslova za efikasan i produktivan rad svakog zaposlenog radnika. Međutim, ukoliko radnik previše pažnje posvećuje održavanju dobrih odnosa sa kolegama. Ova osobina često može biti pogubna po radnika koji jednostavno ne ume ili ne želi da odbije kolege kada zatraže pomoć, što dovodi do zapostavljanja sopstvenih obaveza zarad tuđih. Kod ovakvog načina rada jako je važno da zaposleni jasno stavi do znanja kolegama da je voljan da pomogne, ali samo ukoliko ta pomoć ne podrazumeva zapostavljanje njegovih obaveza, jer u će suprotnom njegov rad biti krajnje neefikasan.
4. Entuzijazam
Kao i kod prethodno navedenih radnih stilova, entuzijastični način rada je u kancelarijama uvek dobrodošao. Zaposleni koji na takav način pristupaju radnim obavezama ili novim projektima mogu motivisati ostale i pokrenuti ih na akciju. Međutim, ono što je loša strana ovakvog načina rada jeste da zaposleni često sa jednakim entuzijazmom započinju više različitih projekata, ubeđeni da mogu postići sve. Realnost je da nijedan od njih ne uspevaju da završe do kraja. Naime, radi se o tome da ovakvi radnici često nemaju predstavu o obimu posla koji ih čeka pre nego što se upuste u nove obaveze. Ukoliko i uspeju da sve obaveze ispune do kraja, to ih često košta prekovremenog rada i rastrzanosti na više strana, što neminovno dovodi do velikog stresa. Zbog toga je jako važno da se pre upuštanja u nove poslovne obaveze radnici raspitaju o njihovom obimu i dobro razmisle da li ih zaista mogu uspešno realizovati.
5. Individualnost
Jaki i istrajni individualni radnici, koji bez problema prihvataju sva radna zaduženja bez obzira na njihov obim i potrebno vreme za izvršenje, predstavljaju pravo bogatstvo svake kompanije. Međutim, ovakvi radnici se često nose sa ogromnim stresom, baš zbog te svoje osobine da sve poslove obavljaju potpuno samostalno, bez odavanja utiska da oni to ne mogu postići. Preuzimanje velikog obaveza bez traženja bilo kakve pomoći ili produženja roka za izvršenje, ovakve radnike dovodi u situaciju da prebrzo „sagore“ i izgube motivaciju i radni elan. Zbog toga je važno da radnici koji na ovakav način obavljaju svoja radna zaduženja pravilno procene svoje kapacitete i potrebno vreme za ispunjavanje pojedinih zadataka, jer u suprotnom mogu biti prebukirani poslom do te mere da većinu obaveza neće izvršiti u zadatom roku.