Vlada Srbije priprema zakon koji će konačno regulisati sezonski rad u poljoprivredi. Preuzet mađarski model, neizvestan iznos poreza, doprinosa i način evidentiranja.
SEZONCI na srpskim njivama, najverovatnije od sledećeg leta, neće raditi samo za dnevnice. Ministarstvo za rad zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede i Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj, radi na Nacrtu zakona o sezonskom radu u poljoprivredi. Cilj je da se i nadničari ubuduće revnosno prijavljuju, a da gazde za njih plaćaju poreze i doprinose. Kolike - još se ne zna.
Procenjuje se da u Srbiji svake sezone na njivama radi od 80.000 do 100.000 ljudi. Podaci statistike su da je lane u Srbiji bilo čak 570.000 neformalno zaposlenih, od kojih su dve trećine angažovani u poljoprivredi. Većina od tog broja, ipak, su sami vlasnici poljoprivrednih gazdinstava i njihove porodice. Ostatak su sezonci koji radom pod vedrima nebom ne zarađuju za penziju i zdravstveno. Državu tišti što ni od njihovog rada ne prihoduje.
- Radna grupa je analizirala primere iz okruženja i uzela u obzir kako su sezonski rad u poljoprivredi rešili u Hrvatskoj i u Mađarskoj - objašnjava Ivan Radak iz NALED-a. - Najpre se razmišljalo o uvođenju vaučera, što je hrvatski model. Poljoprivrednik kupi od države vaučere, a svaki podrazumeva namirene poreze i doprinose za jednog radnika na jedan dan. Ukoliko mu treba deset radnika na pet dana, onda kupi 50 vaučera i lepi ih svakog dana u knjižicu. Sada smo bliži ideji da se iskoristi to što imamo Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja i da se oni svakog dana elektronski prijavljuju. Tako je u Mađarskoj.
Ovaj vid rada zahteva poseban zakon jer je specifičan. Poljoprivrednik ne zna koliko dana će mu tačno koliko radnika biti potrebno, a angažovanje po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima ne može da se reši dnevno upošljavanje.
- Valjalo bi da nivo poreza i doprinosa za ovaj vid rada bude nešto niži, kako bi se poljoprivrednicima isplatilo da prijavljuju radnike - dodaje Radak. - To je, međutim, još tema pregovora.
Gazdinstva koja upošljavaju sezonce poručuju da je dobro da se to pitanje reši. Veći trošak, međutim, na kraju će se preliti na - kupca.
- Dobro je da se to reguliše na pravi način iz više razloga - smatra Aleksandar Milojević, iz niškog Udruženja voćara i vinogradara "Voćar". - Mislim da će troškovi poreza i doprinosa na kraju uticati na krajnju cenu proizvoda. Ne mogu da smanjujem dnevnicu, jer u Nišu je teško naći radnika. Zasad ne angažujem knjigovođu, ali ako usvoje takav propis, moraću ili da prijavu poverim njemu, ili sam to da radim. Tokom godine platim oko 200 dnevnica. Tokom udarnih 50 dana leta angažujem po tri radnika, a ima još posla tokom godine.
REZULTATI KOJI OPOMINjU
INSPEKTORI su tokom prošle godine u 245.392 kontrole otkrili 3.656 neregistrovanih firmi. Inspektorat za rad tokom 53.069 nadzora zatekao je 19.472 osobe koje rade na crno nakon čega je za 90 odsto njih zasnovan radni odnos. Nadležni, međutim, nisu zadovoljni rezultatom. Veruju da će udeo sive ekonomije biti manji ukoliko se zakonski reguliše i sezonski rad.