Učešće građevinarstva i inudustrije građevinskog materijala u rastu srpskog BDP-a u prvih sedam meseci ove godine je 24 odsto. To je najveće učešće bilo koje industrije u porastu BDP-a.
Ti podaci, po oceni predsednika Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije Saše Torlakovića, ukazuju na to da je građevinarstvo Srbije ponovo u zamahu, ali je još uvek daleko od onoga što je nekada bilo.
"Kada se govori o građevinarstvu danas, nemoguće je bilo šta reći a ne osvrnuti se na bar poslednje dve decenije", ocenio je Torlaković.
– Propast građevinarstva krenula je početkom privatizacije i naglim raspadanjem građevinske operative. Samo u Beogradu je 1999. godine radilo 120.000 građevinskih radnika, a građevinska operativa Srbije gradila na svim kontinentima. Recimo, samo je PIM imao 120 aktivnih gradilišta širom sveta, sem u Latinskoj Americi. Mi danas nemamo tu građevinsku operativu koji smo imali. Ostala je na nivou "Energoprojekta”, kada govorimo o svetskim dostignućima, a sve ostalo svelo se na srpsko tržište.
On ne spori da Srbija trenutno nema dovoljno građevinskih radnika, i tvrdi da je osnovni razlog za takvu situaciju činjenica da su oni jadno plaćeni, što utiče na odluku ljudi da odu "trbuhom za kruhom” u zemlje Zapadne Evrope.
"Odlaze, recimo, u Nemačku, koja ima najveći zamah te grane u istoriji građevinarstva. To je, naravno, privuklo i radnike iz Srbije i iz drugih delova Evrope. Zbog toga se sada na našim gradilištima pojavljuju ljudi iz Albanije, Makedonije, koji ne znaju naš jezik, pa se često pitamo i s kojim radnim dozvolama oni mogu ovde raditi. Cena građevinskog radnika, na primer tesara, u Beogradu je 900 evra na mesečnom niovu, armirača i do 1.000. Kada konkurencija čuje da neko ima dobrog tesara, ona ponudi veću platu i odvede ga na drugo gradilište. No, opet je to malo novaca jer u Nemačkoj oni zarađuju između 2.000 i 2.500 evra", rekao je Torlaković, prenosi Dnevnik.