Kompanije u Danskoj su prisiljene da odbijaju nove poslove, u strahu da neće ispuniti obećano, dok manjak kvalifikovanih radnika smanjuje rast privrede
Kada je Peter Enevoldsen dobio unosnu narudžbinu za precizne delove za traktor, bio je oduševljen. Ugovor je bio vredan više od pola miliona evra.
Postojao je samo jedan problem: njegova kompanija, Sjorring Maskinfabrik, nije imala dovoljno zaposlenih za posao. Isporuka je kasnila, prvo mesec, pa dva, pa tri, dok je tražio kvalifikovane varioce.
Dok se Evropa oporavlja od privrednih problema, Danska je jedna od retkih zemalja u kojoj može da se govori o skoro totalnoj zaposlenosti, što znači da skoro svako ko može i želi da radi, može da ima posao. Ali umesto da se proslavlja, ta činjenica predstavlja jedan od najvećih izazova za oporavak. Više od trećine kompanija više ne može da regrutuje dovoljno kvalifikovanih radnika, poput IT specijalaca, kompjuterskih stručnjaka, inženjera, mašinaca, električara i stolara. Plate neophodne da bi se oni privukli rastu. Neke kompanije smanjuju proizvodnju i odlažu širenje.
"Treba nam više dobrih radnika, ali ne možemo da ih nađemo", kaže Enevoldsen, koji se nedavno priključio, zajedno sa kolegama iz drugih kompanija, nacionalnoj kampanji za privlačenje radnika. "Ako se ovako nastavi, to će ozbiljno uzdrmati naš rast i rast privrede uopšte."
Nezaposlenost je trenutno na 4,3 procenta, što je najniži mogući nivo pre nego što krene inflacija. Tokom ekonomskog buma pre oko deset godina, pala je na 2,4 odsto, pokrenuvši tako neodrživu spiralu viših plata i cena, što vlada sada želi da izbegne.
Privredni rast je i dalje relativno skroman, na 1,2 odsto godišnje. Ali u mnogim sektorima, potražnja za radnicima je porasla toliko brzo da ekonomisti upozoravaju o naglom zaustavljanju oporavka.
Vlada je pomogla time što je podigla granicu za odlazak u penziju, povezavši je sa očekivanim životnim vekom, što je omogućilo i da stariji radnici ostanu duže na poslu i ohrabrilo dolazak radnika iz drugih zemalja Evropske unije, kojima nisu potrebne radne vize. Neki poslodavci okrenuli su se i izbeglicama kako bi popunili rupe, ali malo njih je već spremno da radi na visokoodgovornim poslovima, plus je nedavno vlada pooštrila politiku kako bi obeshrabrila mnoge da dođu u Dansku.
Nemačka, kojoj nedostaju inženjeri, medicinsko osoblje i drugi kvalifikovani radnici, zauzela je suprotni pristup, organizovavši treninge i obuke za izbeglice kako bi smanjila taj jaz.
Clio Online, tehnološko-obrazovna kompanija u centru Kopenhagena koja se bavi digitalizacijom učila za potrebe nacionalnog obrazovnog sistema, otvorila je filijalu u Ukrajini, gde je zaposleno oko 20 programera. "Želeli smo da zaposlimo ljude u ovoj zemlji, ali to nije bilo moguće", kaže Janus Ben Sorensen, jedan od tri osnivača kompanije.
U Sjorringu, Enevoledsen je pokušavao duže od godinu dana da nađe dobre varioce i industrijske dizajnere i zaposli ih u kompaniji koja već ima 275 radnika. Firma koja pobeđuje na tenderima Volvoa i Caterpillara, ponudila je i veću platu. Došli su do nekih ljudi iz Istočne Evrope. Prošlogodišnja odložena narudžba, vredna 600.000 evra, na kraju je ipak ispunjena. Ali Enevoledsen brine da će manjak radnika sprečiti Sjorring da pređe na viši nivo. "Rasli bismo još i više kada bismo imali prave ljude, nema dileme", kaže on.
Teccon Form, koja izrađuje alate za livljenje i zapošljava oko 20 dizajnera i mašinaca, morala je da odbije potencijalne mušterije prošle godine. "Jednostavno nema mnogo ljudi koji nemaju posao", kaže Mihael Nederbi, izvršni direktor kompanije. Sada traži potencijalne radnike po Nemačkoj, Poljskoj i Portugaliji.
Čak i velike kompanije osećaju ovu promenu. Majkrosoftova ispostava u Danskoj imala je problema da pronađe IT stručnjake, potom nisu mogli da zaposle predstavnike za prodaju i marketing, priča Marien Dal Stensen, generalni menadžer Majkrosofta za Dansku. Zbog veličine, Majkrosoft je u mogućnosti da dovede talentovane radnike u Kopenhagen, ali je potom prioritet i zadržati ih tu. "Moramo da imamo veoma moderan i fleksibilan radni prostor", kaže Stensenova.
Manje danske firme ne mogu da dočekaju da se nešto promeni. Clio Online počeo je sa tri zaposlena, a sada ih ima 90 u tesnoj kancelariji u Kopenhagenu, i svi oni stvaraju sadržaj za učitelje i učenike.
Kompanija je za kratko vreme postala lider na danskom tržištu. Ali ambicije za proširenje, ponukane narudžbama iz susedne Švedske ili čak iz Saudijske Arabije, udarile su u plafon. Otvorili su ofis u Ukrajini pre tri godine, ali efikasnost je umanjena zbog kulturnih razlika. Primera radi, zaposleni nisu počinjali sa poslom koji im je zadao tim u Danskoj pre nego što bi dobili odobrenje menadžera iz Ukrajine.
Direktor marketinga preduzeća, Tomas Overholt Hansen, procenjuje da su izgubili oko milion i po evra u potencijalnoj zaradi prošle godine, pošto je nedostatak radnika ograničio njihovu mogućnost da se obrate novim klijentima. "Gubimo novac svakog dana", kaže on.