Za fotografe izgleda uvek ima posla. Oni mogu da zarade i mimo zvaničnog radnog vremena. Taj drugi, honorarni posao, uglavnom odrađuju na svadbama i raznim događajima gde nekada dnevno mogu da uzmu i do 200 evra.
Tako već godinama radi S. K. iz Beograda koji je zvanično zaposlen na portalu koji prati vesti iz zabave. Sa platom od oko 48.000 dinara ne može, kako kaže, komotno da preživi mesec, jer samo na komunalne režije mora da izdvoji trećinu zarade. Zbog toga je prinuđen da radi i vikendom.
– Muka me je naterala da radim dva posla. Recimo, moja zarada je ispod republičkog proseka, a za desetak hiljada viša od minimalne potrošačke korpe u Srbiji. Srećom, imam posao za stalno, a prednost vidim i u tome što volim to što radim. Rad na dva fronta ima i bezbroj mana, a glavna je to što nemam nijedan slobodan dan u nedelji. Moram non-stop da radim, jer sam prinuđen – kaže ovaj fotograf.
Prema najnovijim podacima Evropske statističke agencije, dva posla u Srbiji radi bezmalo 200.000 ljudi. U poslednjih devet godina taj broj se povećao oko 80 odsto što je Srbiju postavilo na gotovo sam vrh liste koja pokazuje trend rasta radnika koji imaju dodatnu zaradu. Tako, recimo, broj radnika, koji ima dodatni posao, povećan je 79,9 odsto i to kada je reč o zaposlenima koji imaju između 15 i 64 godine, odnosno 80,7 procenata kad su u pitanju osobe stare između 15 do 74 godine. Uz to, Evrostat navodi i da u Srbiji ima više ljudi koji su spremni da rade dva posla nego što je to slučaj u Austriji, Belgiji i Crnoj Gori.
Stručnjaci ističu da je u Srbiji mesečna potrošačka korpa veća od prosečne zarade, što potvrđuje činjenicu da je građanima zaista potrebno da rade više poslova kako bi mogli da prežive. Tako, recimo, u aprilu ove godine prosečna potrošačka korpa iznosila je 71.831,24 dinara, a minimalna potrošačka korpa 37.453,08 dinara, dok je prosečna neto zarada bila 54.645 dinara.
– Većina njih ima manje prihode, od onoga koliko im treba da bi mogli da pokriju životne potrebe, pa zato mora da nađe dodatni posao. S druge strane, ako se uporede cene u odnosu na prošlu godinu, primetan je njihov rast koji je veći nego što je stopa rasta zarade. I tako je iz godine u godinu. I to i te kako utiče na zaposlene da traže drugi posao. Osim toga, mnogo građana u Srbiji je zaduženo u bankama jer su kreditima kupovali stanove ili automobile. Njihova jedna plata nikako ne može biti dovoljna da pokrije i dug i osnovne troškove života, tako da su prinuđeni da traže još jedan posao – objašnjava prof. dr Vladimir Grečić, dodajući da to nije samo odlika ljudi sa našeg podneblja. Na isti način često razmišljaju i drugi narodi, čak i Amerikanci.
– Kad sam ih pitao o tome da li im je potreban i drugi posao, kazali su mi da im jedan posao služi da zadovolje svoje potrošačke potrebe, a drugi da pokriju kredit. Kod nas postoje i zaposleni koji nisu dovoljno iskorišćeni na radnom mestu a imaju niža primanja, pa i oni često traže dodatni posao. To su, narodski rečeno, ljudi iz kategorije „malo ga poslodavac plaća, pa malo i radi”, a imamo dosta i majstora i zanatlija, koji traže dodatne izvore zarade – ističe Grečić.
Ako je suditi po oglasima za posao, trenutno se najčešće traže
prevodioci, fotografi, šankeri, vozači, magacioneri, dadilje, električari, negovatelji starijih, frizeri, šminkeri, a to su uglavnom zanimanja kojima se ljudi često bave i van radnog vremena.
U omladinskim zadrugama ističu da takozvani part-tajm poslovi nisu često u ponudi. Ukoliko neko već ima posao, a želi da sebi poveća prihode, najprivlačniji su poslovi koji se rade do četiri sata.
– Najviše nudimo poslove sa standardnim radnim vremenom od osam sati. Poslovi do pola radnog vremena su izuzetno retki, ali imamo i njih u ponudi. To su uglavnom fizički poslovi ili razne promocije – kažu u Omladinskoj zadruzi „Dob” iz Beograda.