Tokom proteklih godina, u mnogo navrata i sa različitih mesta, moglo se čuti da početak čipovanja ljudi, iz različith razloga i sa različitom namenom, nije tako daleko. Tako nešto se, iz teorije, već preselilo u praksu...
Već oko 4.000 ljudi u Švedskoj, nakon što je ta zemlja zakonom regulisala čipovanje, iskoristilo je mogućnost da između palca i kažiprsta jedne od šaka ugrade bio-čip.
Takav čip svojim "nosiocima" u toj severnoevropskoj zemlji omogućava da npr. plaćaju karte u prevozu elektronskim putem ili da otvaraju vrata na dodir tako što šaku samo prislone na bravu.
Mnogi su, međutim, na čipovanje pristali iz medicinskih razloga, piše Brightside. Tako je čip moguće programirati da podseća pacijente na termine kada treba da popiju lek, ali i na to koja je prava kutija lekova koju bi trebalo da uzmu kako ne bi popili pogrešan lek.
Naravno, sve bočice ili kutije moraju biti označene i "tagovane" posebnim senzorima, koji će čipu omogućiti da pacijentu pomogne da otvori odgovarajuću bočicu.
Čip ugrađen u ruku u stanju je da se ponaša i kao elektronski novčanik, pa se tako može koristiti za plaćanje dodirom umesto platne kartice, zatim vozna karta ili kao senzor za prepoznavanje u različitim situacijama: za ulazak u zgradu, autorizaciju pristupa i slično.
Takođe, senzori omogućavaju lakše otključavanje automobila, praćenje određenih telesnih funkcija ili kontrolisanje uređaja u okolini, prenosi Sputnik.
Senzori veličine zrna pirinča, često i nevidljivi, po funkciji su pasivni, što znači da moraju da sadrže unapred zadate operacije ili ubačene podatke, koji kasnije mogu da se očitavaju sa njih iz neposredne blizine, koristeći se Near Field Communication (NFC) tehnologijom.
Na taj način bezbednost podataka je donekle očuvana, budući da haker ne može da pristupi ničemu, osim podacima sa čipa. Iako to može biti kompromitujuće, kontakt sa čipom nije moguće otvariti ukoliko se neko ne nađe u neposrednoj blizini osobe koja ima ugrađen čip i to tačno uz njegovu ruku.