Svi radnici koji rade preko Agencije za privremeno zapošljavanje, odnosno na lizing, ubuduće će imati ugovor o radu i iste uslove rada kao zaposleni kod poslodavca, a firma u kojoj su angažovani moći će da iznajmi najviše 30 odsto takve radne snage, od ukupnog broja zaposlenih, pod uslovom da poslodavac za to dobije saglasnost ministarstva.
To, između ostalog, piše u Nacrtu zakona o agencijskom zapošljavanju koje je nedavno objavilo Ministarstvo za rad, uzgred pozivajući predstavnike javnih službi, privrede i sindikata, da se u naredne dve sedmice, do 23. novembra, uključe u javne rasprave o nacrtu zakona. Razgovori će biti organizovani u Kragujevcu, Novom Sadu, Nišu, Beogradu i Novom Pazaru.
Ukoliko ovaj dokument bude i konačan, radnici angažovani preko agencije imaće sa njom ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme, ali ne i druge ugovore o radnom angažovanju.
Iz zakona će biti izuzeti oni koji rade preko studentskih i omladinskih zadruga i firmi koje pružaju usluge preduzećima, kao što su higijeničari i radnici obezbeđenja.
Da je nacrt zakona pozitivan pomak u odnosu na prethodni period kada radnik na lizing nije uživao zasluženu radno-pravnu zaštitu države, smatra Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.
– Dosad su ovi radnici mogli da budu angažovani preko ugovora o privremenim i povremenim poslovima koji im, između ostalog, ne omogućava da ostvare pravo na bolovanje ili godišnji odmor. Sada se situacija menja, ali ćemo se zalagati da novi zakon predvidi da takvi radnici, a procenjuje se da ih je u Srbiji oko 400.000, imaju iste uslove rada kao zaposleni kod poslodavca. Insistiraćemo na tome da se ograniči broj zapošljavanja ovih ljudi na 10 odsto, izuzetno 20 odsto takvih zaposlenih unutar neke firme, u odnosu na ukupan broj radnika – podvlači Savićeva.
Kao veliki problem ističe i to što se ovaj zakon ne odnosi na one koji rade preko omladinskih zadruga i firmi koje pružaju usluge preduzećima.
– Nije jasno definisano po čemu se omladinska zadruga razlikuje od agencije za zapošljavanje, a to otvara prostor za zloupotrebe. Ako tako ostane, onda će agencije svoje poslovanje zasigurno preusmeriti na sistem rada tih zadruga, gde će ponovo angažovati radnu snagu na lizing, pa će takvo iznajmljivanje radne snage i dalje funkcionisati. Na isti način iz nacrta su izuzete i firme koje angažuju higijeničare i obezbeđenje. Pošto nisu registrovane kao agencije za zapoljšavanje, onda gro tih ljudi, koji su iznajmljeni, neće i dalje biti zaštićen. Zato ćemo insistirati da se država pozabavi i njihovim statusom, jer ih je previše – podseća Ranka Savić.
Postojanje rada na lizing na našem tržištu rada omogućila je ratifikacija konvencije Međunarodne organizacije rada o privatnim agencijama za posredovanje i zapošljavanje, koju je Skupština Srbije usvojila početkom 2013.