U Srbiji na rukovodećim pozicijama u IT sektoru samo je 17 odsto žena i one u toj oblasti primaju za 20 odsto manju platu od jačeg pola.
Nema mogućnosti za brži rast ako na liderskim pozicijama podjednako nisu zastupljene i žene i muškarci, zaključeno je na panelu „Digitalna budućnost je rodno ravnopravna“ u okviru nedavno održanog Kopaonik biznis foruma na kome je moderator bila Jelena Ristić iz kompanije Masterkard.
Ristićeva je rekla da su mlade žene, kada je reč io STEM naukama često obeshrabrene, što u toku školavanja, što kod kuće i da bi zajedno trebalo da se radi na njihovom osnaživanju.
Slika se popravlja utoliko što je u STEM obrazovanju (nauka, tehnologija, inženjerstvo, matematika) sve više žena, ali je ukazano da to još nije dovoljno. Jedna od osnivača Startit Centra Zoja Kukić kaže da je među programerima u Srbiji danas samo 11 odsto žena i da su one manje plaćene, te da ih treba osnažiti da mogu biti uspešne i u toj oblasti. Dodaje da to osnaživanje podrazumeva podršku na dva fronta u kompanijama, ali i društvu uopšte.
"Može doći do velike frustracije ako u kompaniji podržavaju ženu i govore "možeš ti to", a da društvo nije uznapredovalo, pa ako kuća nije sređena onda je žena kriva, brigu o bolesnom detetu preuzima majka", naglasila je Kukić.
Jaz između muškaraca i žena u toj oblasti često nastaje baš zbog toga što žene biraju fleksibilno radno vreme zbog obaveza u kući.
Državni sekretar Ministarstva prosvete Anamarija Viček navodi da su stereotipi da postoje muški i ženski fakulteti i ističe da su žene i te kako sposobne da studiraju STEM nauke. Dodaje da je sve više žena koje završavaju tehničke fakultete, ali da se one kasnije ne primećuju na tržištu rada.
Predstavnica Američke privredne komore u Srbiji Jelena Bratić rekla je da treba ohrabriti mlade žene koje upisuju fakultete da se odluče za STEM obrazovanje, jer će im to obezbediti konkurentnost na tržištu: "Tehničke nauke mogu da obezbede participiraju za neke poslove i nova zanimanja za koje ne znam kako će izgledati".
Predstavnica Kooordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Gordana Gavrilović kaže da je Srbija iznad evropskog proseka kada je u pitanju politički uticaj žena, ali da treba popraviti njihovu ekonomsku moć: "Politička moć žena u Srbiji bolja je od mnogih zemalja EU, ali treba da popravimo ekonomsku moć. Problem je i što žene duplo više vremena od muškaraca provode u neplaćenim kućnim poslovima".