Zemlje širom Evrope, uključujući i Srbiju, imaju problema sa ispunjavanjem međunarodnih obaveza u oblasti prava radnika, zaključak je poslednjeg izveštaja Evropskog komiteta za socijalna prava (ECSR).
Evropski komitet za socijalna prava, kao telo Saveta Evrope, ocenjivalo je usklađenost prava radnika u 35 zemlja Evrope sa Evropskom sociajlnom poveljom. U periodu od 2013 do 2016. godine praćena su pitanja kao što su pravo na razumno radno vreme, pravednu platu i zaštitu od uznemiravanja.
Doneto je 276 zaključaka o usklađenosti, 206 pokazuje kršenje prava rava radnika dok u 98 slučajeva situacija nije mogla biti procenjena zbog nedpostatka informacija. Najveći procenat kršenja odnosi se na pravo radnika na razuman otkaz ugovora o radu (95,8 odsto), pravo radnika i poslodavaca na kolektivnu akciju, uključujući i pravo na štrajk (73,3 odsto), i pravila koja ograničavaju obim odbitaka od plata (64,3 odsto).
Kada je Srbija u pitanju, od 22 analizirana aspekta prava radnika Evropski komitet za socijalna prava ustanovio je su njih 8 u skladu sa Evropskom socijalnom poveljom. To se prvenstveno odnosi na pravo radnika na plaćeni godišnji odmor, pravo na konsultacije radinika i poslodavaca kao i pravo na neophone instrumente u cilju pregovora ili arbitraže u radnim sporovima.
Prema nalazima komiteta, Srbija nije usklađena sa Evropskom socijalnom poveljom u oblasti obaveznih lekarskih pregleda za radnike koji posao obavljaju noću, limitiranja visine odbitka od plata radnika kao i slobodu prilikom organizovanja štrajka i određivanja minimuma rada tokom štrajka.
Evropski komitet za socijalna prava ukazuje da jednio Srbija, BiH i Azerbejdžan ne garantuju prava radnika i njihovih predstavnika u odlučivanja o uslovima i organizaciji rada kao i u oblasti organizovanja društveno kulturnih aktivnosti neophodnih za održanje zdrave i produktivne radne sredine.
Što se tiče 6 preostalih aspekata prava radnika, Evropski komitet za socijalna prava je zatražio daodatne informacije od vlasti u Srbiji.
Komitet u svom izveštaju navodi navodi da većina od 35 ocenjivanih zemalja nije osigurala da najniže neto zarade pokrivaju potrebe pristojnog života radnika i njihovih porodica.
Istovremeno, najveća usklađenost sa Evropskom socijalnom poveljom primećena je u oblasti prva radnika na informisanje i konsultacije (85.7 odsto).