Amazon je u Sijetlu otvorio svoju prvu prodavnicu prehrambenih proizvoda bez kasirki, podsećajući nas da dolazi vreme kada će roboti preuzeti poslove miliona ljudi.
Najkasnije 2020. tehnologija i drugi faktori prekinuće karijeru 1,4 miliona ljudi, najavljuje nova studija Svetskog ekonomskog foruma (WEF) Towards a Reskilling Revolution: A Future of Jobs for All (Put u revoluciju prekvalifikacija: Budućnost naših poslova), objavljena 22. januara.
Žene obavljaju većinu "rizičnih" poslova
U mračnijoj verziji budućnosti, žene bi automatizacijom poslova najviše izgubile, delimično zato što 57 odsto američkih poslova identifikovanih kao “rizični” upravo obavljaju žene. Žena već sada ima manje u oblastima ekonomije visokog rasta. Na primer, oko 164.000 sekretarica i administrativnih asistentkinja u SAD spada u rizičnu grupu, i oko 90.000 muškaraca koji rade na fabričkim linijama.
U proseku, ukoliko zaposleni muškarci ne budu obučeni za novi posao, i dalje će imati više mogućnosti izbora nego žene, ukoliko njihovi aktuelni poslovi budu ukinuti.
Međutim, postoji šansa da se ovo izbegne, ali samo uz sveobuhvatne programe za prekvalifikaciju, pišu autori.
Prema procenama Svetskog ekonomskog foruma, prekvalifikacija bi omogućila 96 odsto Amerikanaca sa zanimanjima koja spadaju u kategoriju najugroženijih da nađu pristojan posao sa većom platom. Štaviše, ukoliko bi uložili dve godine u prekvalifikaciju za novo radno mesto godišnja plata bi mogla da im se poveća za 15.000 dolara.
Izjednačavanje primanja?
Žene bi izvukle najveću korist od sveobuhvatnih i koncentrisanih napora da se današnjim zaposlenima omogući sticanje znanja kako bi se pripremili za budućnost, otkriva studija, zasnovana na analizi oko 1.000 vrsta poslova i podacima američkog Zavoda za statistiku o radu. To bi moglo da donese povećanje plate 74 odsto žena i 53 odsto muškaraca koji danas spadaju u rizičnu kategoriju.
- Ovaj trend ukazuje na moguće približavanje visine primanja muškaraca i žena u grupama koje budu promenile posao nakon prekvalifikacije - navode autori. Njihov model, međutim, ne isključuje ni mogućnost smanjenja plata. Prilagođavanje novoj situaciji moglo bi da znači i manja primanja za sve.
Uslov za poboljšanje situacije žena jeste da masovna reorganizacija poslova i veština znači i suprotstavljanje istorijskim trendovima u kojima su žene zarađivale manje i češće napuštale posao nego muškarci.
Studija ukazuje na još jedan važan preduslov za prelazak gotovo svih rizičnih grupa na nove poslove: tzv. “prekvalifikaciona revolucija” zahtevala bi da 70 odsto ugroženin zaposlenih - muškaraca i žena - prođu sveobuhvatan program obuke koji će ih pripremiti za njihovo obavljanje.
Na primer, kasirka, koja zarađuje 22.000 dolara godišnje, mogla bi da napusti posao u prodaji i postane šankerica, gde bi zarađivala 21.000 dolara, da bi u sledećoj fazi postala menadžer ugostiteljstva, s godišnjim primanjima od 56.000 dolara.
Za prosečnog zaposlenog prekvalifikacija bi značila otvaranje do 48 različitih opcija za promenu posla, od kojih bi 50 odsto donosilo veću platu.
Međutim, ukoliko se ne ulože odgovarajući napori za prekvalifikaciju ljudi kojima su roboti oduzeli posao, samo dva odsto američkih zaposlenih bilo bi u prilici da pređe na novi posao, otkriva WEF. Šesnaest odsto njih ne bi imalo nikakve izglede za promenu posla, a oko 25 odsto imalo bi jednu, a najviše tri mogućnosti izbora.
Ako išta preživi eru automatizacije, onda bi to mogle da budu razlike u primanjima muškaraca i žena.